Стабилна задуженост

У Србији је у септембру дошло до стабилизације кредитне задужености становништва и привреде код банака, јер је укупна кредитна задуженост била за један одсто већа него у августу, саопштило је јуче Удружење банака Србије. „Укупна кредитна задуженост на крају августа износила је 1,29 милијарди динара, док је на крају септембра била 1,31 милијарду динара”, рекао је на конференцији за новинаре секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Према његовим речима, ти подаци наводе на закључак да је највећи талас рецесије, који је почео у августу прошле године достигао свој зенит и да се у Србији полако смањује његово дејство.

Дугалић је истакао да ће коначни суд о томе да ли је рецесија почела да јењава моћи да се да тек за два или три месеца, када би анализе могле да покажу хоће ли се ситуација стабилног, непромењивог кредитног задужења задржати.

Дуг становништва код готовинских кредита био је мањи у септембру него у августу за један проценат и износио је 98,14 милијарди динара, док су потрошачки кредити повећани за један одсто и износили су укупно 24,46 милијарди динара, казао је он.

Повећан је укупан износ кредита за рефинансирање за око шест одсто, док је дуг становништва за стамбене кредите непромењен у односу на август и износи 208,57 милијарди динара, навео је Дугалић.

Добар показатељ је и да се доспеће ненаплаћених обавеза код предузећа не повећава, казао је Дугалић и прецизирао да је оно износило 9,7 одсто и у августу и у септембру. Истовремено, тенденција благог повећања кашњења грађана у плаћању кредита од 0,1 одсто месечно се наставља, па је у септембру износила три процента, казао је Дугалић и оценио да је та тенденција повећања лоша, али да још увек није алармантна.