Опасне везе црногорске мафије

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Дежурну тему црногорског парламента, опозиције, међународних организација и овдашњих медија о корупцији и организованом криминалу ових дана је подгрејала изјава бизнисмена Ратка Кнежевића, који је оптужио „Станка Цанета Суботића за више нерасветљених убистава, а с тим је повезао и премијера Мила Ђукановића”.

Директор Управе Полиције Црне Горе Веселин Вељовић након ове оптужбе саопштио је да ће, „сходно објективним могућностима, одређени наводи које су Ратко Кнежевић и Станко Суботић изнели у међусобној полемици бити предмет провера”.

„У оквиру тих активности, биће остварена сарадња са српском полицијом, а у случају потребе и са полицијама других држава. Управа полиције предузима активности на расветљавању убистава и истраживала је један број тих кривичних дела. Поводом убистава Вање Бокана, Дарка Распоповића и Благоте Секулића такође се предузимају оперативне и полицијске активности”, рекао је Вељовић.

Врховни државни тужилац Ранка Чарапић обавестила је јавност да ће у Загребу њени истражитељи саслушати Кнежевића због изјава о спрези државе и организованог криминала и нерасветљеног криминала.

Пре неколико месеци у Скупштини Црне Горе бивши министар унутрашњих послова Јусуф Каламперовић саопштио је да према подацима Управе полиције, у Црној Гори није расветљено 30 убистава, те да су искључени елементи који би указали да су убиства имала политичке мотиве.

Међу нерасветљеним случајевима је и убиство Ђукановићевог саветника за безбедност Горана Жугића и високог функционера Службе државне безбедности Црне Горе Дарка – Белог Распоповића који су на суров начин ликвидирани у Подгорици, као и угоститеља Милана Радовића и власника локала „Интерсити” Милана Крстовића.

Под лупом међународне јавности посебно су се нашла убиства власника дневног листа „Дан” Душка Јовановића, који је убијен испред редакције у Подгорици, високог полицијског функционера Славољуба Шћекића и полицајца Срђана Војичића, такође убијеног у главном граду.

Нерасветљена су и убиства двојице Барана – Васа Павићевића и Јова Вујичића, који су 2001. године нађени изрешетани у аутомобилу на Петровачкој гори, на путу Петровац–Подгорица.

У Будви се, у строгом центру града, на простору од само неколико стотина метара, десило чак пет убистава, а жртве су били познати „жестоки момци” или бизнисмени, међу њима Властимир Зечевић, звани Мићко Талијан, Боро Недовић из Берана, Ранко Станишић, Миња Бећир, Благота Баја Секулић, а полиција ни данас не зна ко је одговоран за смрт брата и сестре Дарија и Марије Шурине, који су страдали 2003. године од разорне експлозије у којој је уништена њихова породична кућа у Будви.

(/slika2)Пре двадесетак дана власник которског „Ред таксија” Дејан Ђуковић, убијен је у которском насељу Доброта пред зградом у којој је становао.

Такође, није до краја расветљен ни атентат на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

За сада нико не зна чему и коме служи „Бела књига организованог криминала” у којој су поименично наведени криминалци и криминални кланови, коју је у прошлом сазиву Скупштине посланицима представио директор Управе полиције Веселин Вељовић. Овај документ поново је у „живот вратио” посланик Нове српске демократије Горан Даниловић када је у парламенту питао врховног државног тужиоца Ранку Чарапић да ли је имала увид у „белу књигу”, на шта је тужитељка одговорила да не зна за такву књигу.

Председник Врховног суда Црне Горе Весна Меденица је у парламенту поручила да криминалци у Црној Гори нису заштићени. „Њима се ефикасно суди и пресуђује. Нико не оспорава да имамо организованог криминала, али, ипак, није тако алармантно како се жели представити”, тврди Меденица.

Председник Покрета за промене Небојша Медојевић, као најжешћи критичар повезаности власти и организованог криминала, каже за „Политику” да су „пресуде у Црној Гори против наркодилера биле смешне, због чега не треба да чуди да постоје основане сумње да су у кријумчарење више од две тоне кокаина, укључени припадници црногорске мафије”.

„Нема сумње да постоје везе организованог криминала са делом црногорске власти. Немогуће је да неко припрема шверц толико дроге, а да нема подршку безбедоносних служби”, истиче Медојевић. „Због тога не треба да чуди што је црногорска полиција била искључена из акције ’Балкански ратник’, чиме је показано да остале полиције у региону не верују црногорским колегама.”

У Црној Гори, јавна је тајна, да су се скривале или се још налазе особе које потражује Србија због различитих криминалних дела, за којима трагају не само њихове матичне државе већ и Интерпол, као Станко Суботић, Жељко Максимовић, Звездан Терзић, Слободан Радуловић, а не треба заборавити да су овде ухапшени и Драгољуб Милановић, Властимир Ђорђевић…

Потпредседник Покрета за промене Бранко Радуловић је оценио да су „Многи Ђукановићеви блиски пријатељи и пословни сарадници или под међународним истрагама, или осуђени или осумњичени.”

Новица Ђурић

-----------------------------------------------------------

Директору „Миракса” прете убиством

Подгорица – Руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу потврдио је да је обавештен о проблемима управе руске компаније „Миракс” у Црној Гори, јавља Танјуг.

Извршни директор руске фирме „Миракс Балкан” у Црној Гори Вјачеслав Лејбман затражио је пре два дана заштиту црногорске полиције због тога што му је, како је навео, власник фирме Грађевинског предузећа Цетиње Душко Гленџа претио убиством.

Лејбман је јавно оптужио Гленџу да је покушао да га рекетира и да прети смрћу њему и његовој породици због тога што не пристаје да му плати још 360.000 евра за посао који, како каже, није обавио. Он тврди да му је Гленџа и раније претио неколико пута и да је због тога принуђен да затражи помоћ полиције.

Лејбман је најавио да ће ако не буде гарантована безбедност њему и његовој породици, компанија „Миракс” прекинути пословање у Црној Гори.

----------------------------------------------------------

Драконске казне за медије и новинаре

По индексу слободе штампе Репортера без граница Црна Гора је у овој години пала са 53. на 77. место.

Истраживач Репортера без граница Оливије Базил тако лош рејтинг види у све израженијем мешању владе у рад црногорских медија, нерасветљеним нападима на новинаре, притиску због писања о корупцији и организованом криминалу и аутоцензури код новинара.

Председник Врховног суда Црне Горе Весна Меденица у црногорском парламенту је казала да је највише пресуда било на рачун писања дневних новина „Вијести” и „Дан”, а затим недељника „Монитор”, те да су ове куће и њихови новинари до сада, по судским пресудама, обавезни да плате на име оштете преко 90.000 евра.