Opasne veze crnogorske mafije

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Dežurnu temu crnogorskog parlamenta, opozicije, međunarodnih organizacija i ovdašnjih medija o korupciji i organizovanom kriminalu ovih dana je podgrejala izjava biznismena Ratka Kneževića, koji je optužio „Stanka Caneta Subotića za više nerasvetljenih ubistava, a s tim je povezao i premijera Mila Đukanovića”.

Direktor Uprave Policije Crne Gore Veselin Veljović nakon ove optužbe saopštio je da će, „shodno objektivnim mogućnostima, određeni navodi koje su Ratko Knežević i Stanko Subotić izneli u međusobnoj polemici biti predmet provera”.

„U okviru tih aktivnosti, biće ostvarena saradnja sa srpskom policijom, a u slučaju potrebe i sa policijama drugih država. Uprava policije preduzima aktivnosti na rasvetljavanju ubistava i istraživala je jedan broj tih krivičnih dela. Povodom ubistava Vanje Bokana, Darka Raspopovića i Blagote Sekulića takođe se preduzimaju operativne i policijske aktivnosti”, rekao je Veljović.

Vrhovni državni tužilac Ranka Čarapić obavestila je javnost da će u Zagrebu njeni istražitelji saslušati Kneževića zbog izjava o sprezi države i organizovanog kriminala i nerasvetljenog kriminala.

Pre nekoliko meseci u Skupštini Crne Gore bivši ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović saopštio je da prema podacima Uprave policije, u Crnoj Gori nije rasvetljeno 30 ubistava, te da su isključeni elementi koji bi ukazali da su ubistva imala političke motive.

Među nerasvetljenim slučajevima je i ubistvo Đukanovićevog savetnika za bezbednost Gorana Žugića i visokog funkcionera Službe državne bezbednosti Crne Gore Darka – Belog Raspopovića koji su na surov način likvidirani u Podgorici, kao i ugostitelja Milana Radovića i vlasnika lokala „Intersiti” Milana Krstovića.

Pod lupom međunarodne javnosti posebno su se našla ubistva vlasnika dnevnog lista „Dan” Duška Jovanovića, koji je ubijen ispred redakcije u Podgorici, visokog policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića i policajca Srđana Vojičića, takođe ubijenog u glavnom gradu.

Nerasvetljena su i ubistva dvojice Barana – Vasa Pavićevića i Jova Vujičića, koji su 2001. godine nađeni izrešetani u automobilu na Petrovačkoj gori, na putu Petrovac–Podgorica.

U Budvi se, u strogom centru grada, na prostoru od samo nekoliko stotina metara, desilo čak pet ubistava, a žrtve su bili poznati „žestoki momci” ili biznismeni, među njima Vlastimir Zečević, zvani Mićko Talijan, Boro Nedović iz Berana, Ranko Stanišić, Minja Bećir, Blagota Baja Sekulić, a policija ni danas ne zna ko je odgovoran za smrt brata i sestre Darija i Marije Šurine, koji su stradali 2003. godine od razorne eksplozije u kojoj je uništena njihova porodična kuća u Budvi.

(/slika2)Pre dvadesetak dana vlasnik kotorskog „Red taksija” Dejan Đuković, ubijen je u kotorskom naselju Dobrota pred zgradom u kojoj je stanovao.

Takođe, nije do kraja rasvetljen ni atentat na lidera SPO Vuka Draškovića, u Budvi 2000. godine.

Za sada niko ne zna čemu i kome služi „Bela knjiga organizovanog kriminala” u kojoj su poimenično navedeni kriminalci i kriminalni klanovi, koju je u prošlom sazivu Skupštine poslanicima predstavio direktor Uprave policije Veselin Veljović. Ovaj dokument ponovo je u „život vratio” poslanik Nove srpske demokratije Goran Danilović kada je u parlamentu pitao vrhovnog državnog tužioca Ranku Čarapić da li je imala uvid u „belu knjigu”, na šta je tužiteljka odgovorila da ne zna za takvu knjigu.

Predsednik Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica je u parlamentu poručila da kriminalci u Crnoj Gori nisu zaštićeni. „Njima se efikasno sudi i presuđuje. Niko ne osporava da imamo organizovanog kriminala, ali, ipak, nije tako alarmantno kako se želi predstaviti”, tvrdi Medenica.

Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević, kao najžešći kritičar povezanosti vlasti i organizovanog kriminala, kaže za „Politiku” da su „presude u Crnoj Gori protiv narkodilera bile smešne, zbog čega ne treba da čudi da postoje osnovane sumnje da su u krijumčarenje više od dve tone kokaina, uključeni pripadnici crnogorske mafije”.

„Nema sumnje da postoje veze organizovanog kriminala sa delom crnogorske vlasti. Nemoguće je da neko priprema šverc toliko droge, a da nema podršku bezbedonosnih službi”, ističe Medojević. „Zbog toga ne treba da čudi što je crnogorska policija bila isključena iz akcije ’Balkanski ratnik’, čime je pokazano da ostale policije u regionu ne veruju crnogorskim kolegama.”

U Crnoj Gori, javna je tajna, da su se skrivale ili se još nalaze osobe koje potražuje Srbija zbog različitih kriminalnih dela, za kojima tragaju ne samo njihove matične države već i Interpol, kao Stanko Subotić, Željko Maksimović, Zvezdan Terzić, Slobodan Radulović, a ne treba zaboraviti da su ovde uhapšeni i Dragoljub Milanović, Vlastimir Đorđević…

Potpredsednik Pokreta za promene Branko Radulović je ocenio da su „Mnogi Đukanovićevi bliski prijatelji i poslovni saradnici ili pod međunarodnim istragama, ili osuđeni ili osumnjičeni.”

Novica Đurić

-----------------------------------------------------------

Direktoru „Miraksa” prete ubistvom

Podgorica – Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu potvrdio je da je obavešten o problemima uprave ruske kompanije „Miraks” u Crnoj Gori, javlja Tanjug.

Izvršni direktor ruske firme „Miraks Balkan” u Crnoj Gori Vjačeslav Lejbman zatražio je pre dva dana zaštitu crnogorske policije zbog toga što mu je, kako je naveo, vlasnik firme Građevinskog preduzeća Cetinje Duško Glendža pretio ubistvom.

Lejbman je javno optužio Glendžu da je pokušao da ga reketira i da preti smrću njemu i njegovoj porodici zbog toga što ne pristaje da mu plati još 360.000 evra za posao koji, kako kaže, nije obavio. On tvrdi da mu je Glendža i ranije pretio nekoliko puta i da je zbog toga prinuđen da zatraži pomoć policije.

Lejbman je najavio da će ako ne bude garantovana bezbednost njemu i njegovoj porodici, kompanija „Miraks” prekinuti poslovanje u Crnoj Gori.

----------------------------------------------------------

Drakonske kazne za medije i novinare

Po indeksu slobode štampe Reportera bez granica Crna Gora je u ovoj godini pala sa 53. na 77. mesto.

Istraživač Reportera bez granica Olivije Bazil tako loš rejting vidi u sve izraženijem mešanju vlade u rad crnogorskih medija, nerasvetljenim napadima na novinare, pritisku zbog pisanja o korupciji i organizovanom kriminalu i autocenzuri kod novinara.

Predsednik Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u crnogorskom parlamentu je kazala da je najviše presuda bilo na račun pisanja dnevnih novina „Vijesti” i „Dan”, a zatim nedeljnika „Monitor”, te da su ove kuće i njihovi novinari do sada, po sudskim presudama, obavezni da plate na ime oštete preko 90.000 evra.