Циљ ниска инфлација и стабилан динар

Разговори са Међународним монетарним фондом су почели у добром тону, а тежиште је на дугорочним реформама. Мада је на почетку преговора рано говорити о детаљима, може се рећи да у овом тренутку ММФ највише пажње посвећује питању рационалног управљања јавним финансијама које треба да обезбеди макроекономску, ценовну и стабилност курса. Овога пута, фокус је на успостављању баланса у јавним финансијама.

Овако Вук Ђоковић, државни секретар у Министарству финансија, гледа на наставак септембарских преговора са мисијом ММФ-а, која је ове недеље стигла у Београд, како би у наредних десетак дана оценила колико Србија испуњава услове за повлачење остатака новца из кредитног аранжмана са овом финансијском институцијом.

Како ће Влада Србије убедити вашингтонске финансијере да је оно што предлажете одрживо?

Програм владе је солидна платформа за разговоре и она има краткорочну компоненту – предложене мере штедње уз истовремено обезбеђивање стабилних услова привређивања (ниска инфлација и стабилан курс) и дугорочну компоненту – континуирано смањење дефицита иодговарајућу реформу и подизање ефикасности пензионог, образовног и здравственог сектора.

Чиме ћемо убедити ММФ да ће опредељење са папира бити преточено у праксу, када један министар отвара нове уместо да гаси прекобројне школе, а други одмахује руком на питање о рационализацији?

Влада је Скупштини предложила законе о рационализацији броја запослених у републичкој и локалној администрацији и тиме дала пример штедње. У образовању и здравству тај посао тражи више времена и промишљања. Решење није у агресивном смањивању броја запослених ако би то угрозило квалитет услуга које ови сектори пружају, већ у планираној рационализацији. Циљ је да се ти сектори учине ефикаснијим, а дефицит дугорочно одржив.

Али из припремљених основних буџетских ставки, које су део платформе за преговоре, не види се неко велико стезање каиша? Расходи и дефицит су већи, а приходи мањи од овогодишњих, планираних ребалансом?

Не бих се сложио са вама. Треба на другачији начин погледати временски хоризонт и структуру издатака. На једној страни имамо пензије и плате које ће остати замрзнуте, као и смањивање администрације, што ће свој пуни ефекат дати у наредним годинама. Истовремено, на другој страни имамо повећање неких трошкова, рецимо за већи број пензионера и незапослених, за социјална давања, што је било неминовно. Дакле, када све узмете у обзир, понашали смо се и рационално и штедљиво.

Па колико се уштедело? Шта ћете рећи ММФ-у, шта се смањује да би се покрила разлика због већих трошкова и мањих прихода услед кризе?

Када не бисмо спроводили мере које спроводимо, ми бисмо следеће године имали дефицит од шест одсто БДП-а – око 180 милијарди, а имаћемо дефицит око четири – односно 128 милијарди динара.

На основу којих ревидираних макроекономских параметара сте правили буџетски рам за наредну годину?

Између осталог, на расту бруто домаћег производа од 1,5 одсто, инфлацији од око седам одсто, прилично стабилном курсу који неће много варирати у односу на овогодишњи ниво…То су полазнеоснове, али тај оквир ћемо ових дана тек усаглашавати са ММФ-ом.

Како ће држава покрити тражени дефицит од око четири одсто, односно буџетски мањак од 3,2 одсто БДП-а?

Овогодишњи дефицит се покрива без проблема, јавна плаћања се реализују у законским роковима, а у идућој години рачунамо на пренета неутрошена средства из ове године и на још 200 милиона евра од ЕУ, додатна средства Светске банке, део од ММФ-ових 600 милиона долара, који неће бити сада потрошен, део из руског кредита… Постоји могућност да се и са Кином разговара о буџетској подршци…

Колико ће то ново задуживање повећати јавни дуг у следећој години?

За око четири процента – на око 34 одсто БДП-а. Али то је уобичајена економска политика у годинама кризе.

Шта ћете рећи ММФ-у на тему реформе јавних предузећа?

Сада је фокус на фискалној политици. Њима је битна контрола исплата плата у јавним предузећима и на томе се мора радити у наредном периоду. Нека јавна предузећа су припремљена за приватизацију и треба окончати тај процес. То не значи приватизацију за све. Нека од предузећа прво треба да прођу кроз процес реструктурисања, побољшања управљања, либерализације…

Рачунате ли на приходе од продаје неких јавних и компанија у државном власништву за покриће дефицита у наредној години и од којих?

Са сигурношћу, од продаје „Галенике”.

ММФ је инсистирао и на смањењу државне помоћи привреди, стратегији приватизације јавних комуналних предузећа, решавању питања принудне наплате потраживања….

Сада је најбитнији договор о дефициту који обезбеђује макроекономску стабилност. На нама је да одлучимо на који начин ћемо прерасподелити јавну потрошњу и постићи баланс. Све друго су препоруке.

А ако ипак ММФ не уверите у своје рачунице, ако не успете да затворите конструкцију, и ако се мора ићи на повећање пореза, укључујући и ПДВ?

Наша платформа иде у смеру рационализације трошкова и контроле расхода и на повећање прихода бољом наплатом, а не увођењем нових намета. Ипак ни друге мере не треба искључити. Тоне говорим због тога што мислим да садашња платформа није добра и одржива, већ због тога што је ова финансијска криза и проналажење најефикаснијег изласка из ње у извесној мери непознаница и за сам ММФ и за земље преговараче.

Када ће бити предложен Закон о фискалној одговорности и шта ће он заправо донети?

Министарство је наклоњено таквом решењу, јер смањење учешћа јавне потрошње није оствариво уколико сви у влади нису посвећени дисциплинованом смањивању трошкова. Тај закон је важан јер обезбеђује механизам за рационално управљање јавним финансијама, између осталог тако што се пре уласка у буџетски процес одређује ниво дефицита и расхода који не сме бити прекорачен. На том закону се ради и очекујем да ће бити предложен до краја године, како би се примењивао већ на буџет за 2011.

Хоће ли бити ребаланса овогодишњег буџета и када?

Да, али он ће бити техничке природе, да би се уважила реалност, односно чињеница да наши приходи које смо, с пролећа, заједно са ММФ-ом пројектовали, нису онолики колико смо тада проценили да ће бити.

Весна Јеличић