Избором трговца до уштеде

Преглед ценовника у продајним објектима престоничких трговинских ланаца показује да се цене појединих основних животних намирница разликују и до петнаестак одсто.

И док су највеће разлике у ценама свињског меса и „шетају” и до 50 динара у зависности од трговца, најмање разлике су код векне белог хлеба. Цене варирају од динар до два, са изузетком „Јабукиних” СОС маркета у којима бели хлеб може да се пазари и за шест динара мање него у другим трговинским ланцима.

Што се осталих основних животних намирница тиче, вешт потрошач који има времена да шпарта по граду и обилази радње могао би бар мало да уштеди. Килограм пилетине, на пример, на акцијским снижењима увек је испод 180 динара, а сто грама кафе робних марки „амато”, „топ баџет”, „мока” или „к плус” може да се пазари и за мање од 50 динара. У „Интерексу”, на акцији, тегла мешане салате од 660 грама кошта 77 динара.

Драстичнијих разлика у ценама других намирница, ипак, нема. Просечном потрошачу зато се мало исплати да пређе десетак километара и потроши бензин како би литар јогурта или килограм шећера пазарио јевтиније за динар или два. Изузетак су, наравно, велике месечне набавке у хипермаркетима на ободу града.

Зато у компанији „Делта макси” објашњавају да „хард” дисконте отварају у насељима ближе потрошачима. Нови тип супермаркета на београдском тржишту, под називом „Темпо експрес”, почео је нижим ценама да конкурише и јефтиним СОС маркетима. И док је, на пример, у радњама за социјално угрожене грађане килограм брашна најјефтинији, у „Темпо експресу” нуде уље трговачке марке „премија” по најнижој цени. Дуготрајно млеко, јогурт и шећер нуди се потрошачима у „Темпо експресу” по нижој цени, али зато ниске цене јунећег бута и кафе у СОС-у још немају конкуренцију. Реч је, наравно, о мање познатим брендовима или трговачким маркама, док су цене артикала познатијих произвођача много више, што поједини потрошачи замерају.

Конкурисање нижим ценама се наставља, поручују трговци. „Јабука” из месеца у месец старе супермаркете претвара у СОС дућане, а „Делта макси” најављује отварање барем још три „Темпо експреса”.

Још један пример већих разлика у ценама је и сунцокретово уље. После недавног појевтињења, ова основна животна намирница свуда може да се пазари и за мање од 90 динара. Али, они трговци који су у међувремену произвођачима понудили зејтин приватних робних марки или увезли страно јевтиније уље, попут молдавског или руског, продају га и за мање од 80 динара.

С. Деспотовић