Неурологија Градске болнице чека премештање

Проблеми одељења за неурологију и психијатрију Клиничко-болничког центра „Звездара”, где су недавно јак ветар и киша готово срушили спољашњи зид у монтажном објекту, могли би ускоро да буду решени. Градске власти су обећале помоћ, објашњава др Александар Милошевић, директор Градске болнице, па очекују њихов предлог како би се ситуација разрешила на најбољи начин.

Ова одељења, каже он, нису преко ноћи пропала, већ је у њима лоше стање постојало годинама уназад. Око 75 милиона динара је, сматра др Милошевић, „ушло” у болницу у протеклих неколико година, али је, нажалост, потрошено на друге ствари.

–Треба имати на уму да сваки премештај кошта. Само за ситне преправке које су неопходне да би се неко одељење пребацило са једне на другу локацију неопходно је око 20.000 евра. Ипак, то би било привремено решење, које би могло да потраје пет, шест година, док се не нађе оно које ће бити коначно – нагласио је др Милошевић.

Oдељења за неурологију и психијатрију већ годинама имају проблема са кровом који за време падавина увек прокишњава.

(/Slika2)Колико је лоша ситуација у њима, имала је прилике да се увери и екипа „Политике”. Под се крпи на сваких неколико дана, а, иако је кречење обављено недавно, влага је већ избила, под је лагано почео да се одваја од зида, а попуцали зидови „говоре” да је одавно требало изместити пацијенте и запослене са ове локације. Мање покретни болесници, тешко се крећу по ходницима због неравнина на поду, а у једном ходнику налази се затворена рупа са цевима за топлу воду, где, како кажу запослени, могу да се виде и мишеви. У библиотеци неуролошког одељења урушен је зид, па је влага „пробила” у просторију где медицинари чувају књиге и документа.

–Велики изазов је био прихватање функције директора, јер сам као доктор ове болнице схватио да овде није рађено све како треба, а да дођем на челно место ме је наговорио и мој отац, који је овде дуго радио на месту начелника пулмологије. Рекао ми је једног дана: „Прихвати и докажи се”. Постојала су одељења која су имала вишак запослених, а негде је било мањка. Имамо 1.600 запослених, 800 кревета, а испуњеност капацитета је 75 одсто. Највећа смо болница у граду, после Клиничког центра Србије – истакао је др Милошевић.

Недаћа у овој болници има много. Једно од „слабијих” одељења је, према његовим речима, Очна клиника, не зато што нема стручњаке већ због тога што је ту било проблема око тендера за набавку сочива, па нису рађене операције катаракте у великој мери већ три године. Услед свих тих дешавања велики број пацијената налази се на листи чекања за интервенције. Конкурс за набавку сочива је напокон успео, тврди он, а лекари су једва чекали да почну да раде пуном паром.

– На том одељењу досад су обављали свега 30 одсто посла од оног колико заправо могу. Сада могу нормално да раде, па пацијенти долазе да захвале што им је после толико времена омогућено да крену на интервенцију. Једно од бољих је одељење урологије, које бележи по 320 прегледа, пријема и отпуста по дану, а квота је око 200, што их сврстава међу најбоље у земљи. Иначе, финансијска ситуација болнице није сјајна. Када сам дошао на ово место видео сам неколико уговора који су били неодговарајући за болницу. Ту је и нерешен статус хирургије и хитног пријема, јер нема адекватног документа за адаптацију тих зграда – објаснио је др Милошевић.