Субвенције само по мери државе

Иако пољопривреда ове године постиже раст производње од око два одсто, и тако поново постаје дежурни спасилац српске економије, земљорадници кажу да од тога немају неку посебну вајду и упозоравају да су цене њихових производа у просеку 30–40 одсто ниже него прошле године, а да су државна давања од 12.000 динара по хектару мала и да не могу да компензују мањак у њиховом буџету. Осим тога, велики број пољопривредника ове године је остао и без те државне помоћи, јер је услов за помоћ да се буде у систему пензијско-инвалидског осигурања. Од 440.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, субвенцију је добило 100.000 (сваки седми или осми пољопривредник, ако се узме у обзир податак о 350.000 нерегистрованих газдинстава). А није занемарљив ни податак да државне субвенције није добило ниједно пољопривредно предузеће нити земљорадничка задруга.

Разлог за тако скромну помоћ државе јесте што аграрни буџет никад није био мањи, само два одстодржавног буџета. Поређења ради, 2006. године износио је пет одсто.

Земљорадницима посебно боде очи систем државних давања у суседној Хрватској. Из буџета Хрватске, на пример, земљорадницима те земље исплаћује се неколико стотина евра по хектару, зависно од производње. За шећерну репу, на пример, 400 евра по хектару. У систему субвенција Хрватске нису само фармери, већ и пољопривредна предузећа, што код нас није случај. Тако је, на пример, компанија „Агрокор” у власништву бизнисмена Ивице Тодорића (који је приватизовао три пољопривредна комбината) на име директних субвенција по хектару само за један од комбината добила – 15 милиона евра годишње.

Милош Миловановић, помоћник српског министра пољопривреде задужен за аграрну политику, каже да се хрватски модел заснива на „снажном финансирању” који је тежак (од године до године) и до 800 милиона евра. Поређења ради, за систем субвенција код нас се издваја 17 милијарди динара, што је мање од 200 милиона евра.

– Због малог буџета, морао је да буде ревидиран број корисника мера. Више од 50 година државне паре намењене аграру добијала су само предузећа, било да су у државној, друштвеној или задружној својини. С толиким давањима, а и с ресурсима којима располажу, они могу да буду успешни и конкурентни. Државна помоћ потребна је малим пољопривредницима да повећају конкурентност јер се суочавају с либерализацијом тржишта и новим техникама у производњи – објашњава Миловановић.

Због оскудних средстава, одлучено је да субвенције дођу до људи потпуно посвећених пољопривреди којима је то главни извор прихода. Као аргумент да је државну помоћ требало дати и великима, противници таквог опредељења наводе да би они лакше испунили стандарде ЕУ. Овако се подржава мноштво малих, сиромашних и даље неконкурентних произвођача. Ту је и аргумент да управо велики постижу боље извозне резултате и да могу да буду ослонац у враћању све већег спољног дуга земље.

– Ко губи, има право да се љути. Економија обима неспорно даје резултате. Наша ситуација је таква да малом пољопривреднику треба помоћ. Европски систем ће доћи и код нас, а до тада Србија треба да угаси жаришта која има – каже Миловановић, додајући да није тачно да су велики потпуно искључени из система аграрних давања. На пример, за субвенционисане кредите могу да конкуришу, помоћ за увођење стандарда је и њима намењена, а средства за извозне субвенције могу да користе само правна лица. Изузетак су једино директна плаћања по хектару од 12.000 динара.

Подсећања ради, и пољопривредна предузећа су код нас добијала поменуту субвенцију по хектару, али само кратко, тек годину дана у време друге владе Војислава Коштунице. Наиме, у предизборној кампањи Демократска странка је обећала да ће сви, без разлике, који се баве пољопривредом добити 100 евра по хектару и то је и учињено у време док је Слободан Милосављевић био министар пољопривреде. Тада су највећи добитници политике „100 евра по хектару” били Миодраг Костић, Ђорђије Ницовић, Мирослав Мишковић, Предраг Матијевић, Миле Јерковић…

Влада Мирка Цветковића укинула је поменуту субвенцију, а њени једини корисници остали су само индивидуални земљорадници.

Ј. Рабреновић

(Сутра: Аграрни буџет – подстицај развоју или социјала)