Село одбранило васпитача

Тител– Пре неколико дана Мирослав Јованов, васпитач у вртићу у селу Вилово, пуштен је из притвора у ком је провео седам месеци и где је боравио због сумње да је на радном месту злостављао децу, а после ослобађајуће пресуде надлежног суда. Тиме је окончана афера какву не памти слободарска Шајкашка област смештена у троуглу који са две стране затварају Дунав и Тиса. Неки мисле да није реч о окончању случаја „васпитач”.

Село Вилово је на ногама од марта ове године. Тема која се изненада свалила на плећа мештана је тешка и претешка па је вест о ослобађању васпитача овде дочекана као велико олакшање. Родитељи деце из вртића исказали су током ове афере изузетну упорност и храброст. Већ први саговорник, пред сеоском продавницом, рећи ће вам да су људи на почетку били затечени и згранути, али да је велика већина мештана била уз васпитача. – Ми никада, ама баш никада нисмо добили од наше деце назнаку да их је њихов васпитач на било који начин понизио, осрамотио, искориштавао, а камоли, да кажемо грубо, полно злостављао, навели су родитељи обраћајући се судовима, истичући да сматрају да их је директорка Јованка Андрић изманипулисала искористивши њихова родитељска осећања да, после почетног шока покрену иницијативу да се испитају наводне злоупотребе, а све због њеног личног анимозитета према Јованову, навело је свих 19 родитеља обраћајући се суду.

Родитељи су, веле, пошто је он отишао на боловање, позвани од Андрићеве, која је сама покренула причу о васпитачевим недозвољеним радњама и она им је подметнула да потпишу папир којим су захтевале истрагу.

– Мајке су одмах схватиле да су изманипулисане и сутрадан смо повукле тај папир и исцепале га, али је он већ био злоупотребљен. Истина је на крају победила. Да је било другачије ја више не бих могла да мирно заспим. Хвала правосуђу и свим надлежним што је све завршило на овакав начин, каже Славица Медаковић, мајка троје деце. Захвалност и срећу оваквим епилогом изражава и родитељ Станко Ђукић.

– Заиста се нико од деце никад није жалио. Напротив, воле га јер уме са њима и био им је као отац. То ће да вам кажу сви у Вилову чија су деца током четири године прошла кроз вртић, вели Станко.

Мирослав Јованов живи у Тителу. Каже да воли свој посао, поред кога се још бавио позоришним аматеризмом и поезијом. Објашњава како су васпитачи мушкарци код нас ретка појава и сама та чињеница ствара неке предрасуде. – Ја децу разумем и она разумеју мене, каже. Неће да упире прстом на било кога из свог окружења као на кривца за све неправде које су му нанете. Набраја само чињенице. Почетком ове године имао је проблема са ишијалгијом па је по истеку зимске паузе морао на боловање. У његовом одсуству, како је касније сазнао, у вртић је долазила Јованка Андрић, директорица тителске Предшколске установе којој припада и вртић у селу Вилово.

– С њом нисам имао добре односе и неколико пута смо се „качили”. Тако ме је једном оптужила за лоше вођење евиденције о чему је расправљао Управни одбор и стао на моју страну.

Данас закључујем да се све кувало за време мог боловања. Пре тога никаквих примедби од родитеља на мој рад није било у целој каријери. Код мене су врата учионице у којој бораве деца углавном отворена, а родитељи су могли да дођу када су год хтели и наше сусрете нисам ограничавао на родитељске састанке, прича васпитач у центру пажње шајкашке јавности.

После хапшења борио се да се што прецизније представи онаквим какав јесте. Све време је био убеђен да ће да докаже истину. – Нисам испао само ја недужна жртва, него су то и деца и родитељи. О томе нека размисле позвани, наглашава Мирослав. Још пролетос је био на, за васпитаче, редовној контроли у надлежној установи где је оцењена његова способност за рад.

– То је злоупотребљено па му је директорка Трнинић по доласку из притвора саопштила да је на основу поменутог папира добио отказ, па поред велике љаге и свих неправди морамо и даље да испаштамо, јер обоје не радимо, а школујемо двоје деце, каже супруга Софија протестујући што су их новинари и развели, а они дуже од три деценије живе у складном браку.

Директорка Јованка Андрић је без трунке гриже савести.

– Све што сам радила, радила сам у интересу деце. То ми налажу и прописи. Пре две године усвојен је Протокол о заштити деце од насиља. Дакле, ако постоје било какве сумње о угрожености малишана мора се нешто предузети. Све је кренуло од Центра за социјални рад чијим су службеницима родитељи дали изјаве. Шта би тек могло да се каже да сам све прећутала. Не браним се ни од кога и савест ми је потпуно чиста. Нека ме туже ако мисле да сам ја злоупотребила децу. Кад су деца у питању, ја пре свега морам да испуњавам законске и моралне обавезе и много ме не занима шта ко мисли. Не сматрам да је с овим та прича завршена. Из законских разлога не могу да господина Јованова вратим на посао и нема ту ништа лично, каже директорка.

Ђуро Ђукић

---------------------------------------------------

Пресуда поништена

Пошто је ухапшен Мирослав Јованов је провео у притвору седам месеци и три дана. Под оптужбом да је починио кривично дело недозвољене полне радње у вези с обљубом, злоупотребом службеног положаја, пред Општинским судом у Тителу осуђен је на 15 месеци затвора. Како објашњава његов адвокат Вељко Челекетић, после жалбе Окружном суду у Новом Саду пресуда је поништена и наложено је ново суђење пред првостепеним судом. После одустајања родитеља од било каквог гоњења овај суд је донео ослобађајућу пресуду, која је сада правоснажна.