Палестинци у све дубљем процепу

Од нашег дописника
Каиро, октобра – „Председник је издао декрет и објавио да ће избори бити одржани 24. јануара 2010. године.” Ако је време за изборе, онда је ваљда све у реду, па вест, сама по себи, не би привукла толико интересовање да овде није реч о палестинском председнику Махмуду Абасу, чији легитимитет оспоравају лидери половине те исте популације која би требало да буде позвана да изађе на биралишта.

Ситуација је више него компликована, магловита и, по многима, клизи ка још дубљем процепу. Шта сада радити? Како осигурати да се избори одрже у колико-толико нормалним условима? Ко ће их, на крају крајева, признати?

Два највећа ривалска табора међу Палестинцима, Абасов Фатах и Хамас, поделили су територије и људе. Први контролише Западну обалу, други Газу. Није сасвим јасно колико, евентуално, процената једних подржава политику и вође оних других, од „преко пута”. Фатах слови за умереније палестинско крило, а Хамас за исламистички покрет са радикалнијим погледом на питања од највеће важности за решавање проблема на Бликом истоку.

Абас је реченим декретом од 23. октобра бацио коцку изазова. Хамас је одмах сутрадан узвратио: то се њега не тиче, избора неће бити, односно ако их и буде, онда ће они, независно од избора на Западној обали, бити организовани и спроведени само у Гази. Онда када Хамас одлучи!

То је управо оно што нико у арапском свету не жели да се деси. Понајмање руководство Египта. Каиро дуго посредује између љуто завађених супарника. Резултат: нула. За сада. Јер Египат најављује да га ништа неће поколебати и да ће помиритељска делатност бити настављена. Каиро у том послу ужива пуну подршку Арапске лиге.

Завада међу Палестинцима је опасна ствар. Некада је све палестинско руководство углавном боравило на простору Газе. Али Хамас је силом, пре више од две године, протерао шефове и њихове следбенике из Газе на Западну обалу. Директне комуникације више нема, па је Египат, уз пристанак обе стране, на себе узео улогу посредника. Египат има више разлога што из све снаге ради на унутарпалестинском помирењу. Њему је у интересу да се регион стабилизује и створе се претпоставке за наставак мировног процеса са Израелом. Стало му је и зато што Египат и Газа деле границу, па криза у односима Палестинаца појачава и тензије на граничним прелазима. Газа је безбедносни проблем Египта.

Према изјавама инволвираних, Фатах је био спреман да на заказани дан, 26. октобра, дође у Каиро и потпише припремљени мировни папир. Не и Хамас. Нарочито не сада, поручује Фавзи Бархум, портпарол у Гази. Абас је прекорачио уставна овлашћења, упозорава Бархум. Не може Абас, коме у јануару истиче председнички мандат, да издаје декрете и заказује изборе, парламентарне и председничке, и на њих позива Палестинце не само на палестинским територијама, него и у дијаспори, мисли Хамас. С друге стране, Фатах сматра да је све потпуно легално и легитимно. Абасов мандат, поручују са Западне обале, истиче 25. јануара идуће године, и више је него природно да он позове на изборе.

Претња ће расти са приближавањем тог фамозног јануара. Абас је наумио да иде до краја. Да је тако, потврђује и састанак Централног савета ПЛО, који је под његовим утицајем у Рамали. Централни савет је стао уз Абаса, потврдио је заказане изборе и још једном исказао добру вољу да се иде у Каиро на потписивање помирења са Хамасом. Кад год се Хамас одобровољи.

Невоља је у томе што Хамас неће да попусти. Нема знакова који би указали на тако нешто. Може се десити да Газа бојкотује изборе, а да Абас то једноставно игнорише, преброји све остале гласове и прогласи резултат валидним. Како ће, у том случају, Гази успети да наметне власт? Шта ако Газа, ипак, гласа, и то против Абаса?

Многи посматрачи кажу да Израел у ствари ово последње и прижељкује. Влади десничарске оријентације, какву има Израел, иде у рачун да се Палестинци удаље од мировног процеса, мисле споменути познаваоци прилика. Истини за вољу, Израелу се не може приписати да је прибегао старом лукавству: завади па владај. Палестинци су за свађу себи сами били довољни.