ММФ прихватио четири одсто дефицита

ММФ прихвата да мањак у српским јавним финансијама у 2010. буде четири одсто бруто домаћег производа. Уз захтев за даље смањење дефицита у наредним годинама, између осталог кресањем јавне потрошње, реформом јавног сектора и јачањем фискалне дисциплине и уз очекивање да ће Србија свој јавни дуг држати под контролом.

То је, како сазнајемо, епилог првог дана званичних октобарских преговора српских економских власти са мисијом Међународног монетарног фонда у оквиру друге и треће ревизије стендбај аранжмана са том међународном финансијском институцијом.

После прошлонедељних договора на техничком нивоу, разговори на политичком нивоу почели су јуче ујутро пленарним заседањем две делегације: ММФ-ове коју је предводио шеф мисије Алберт Јегер и српске у којој је су били представници НБС и Владе Србије. Алберт Јегер се потом састао и са премијером Мирком Цветковићем и министарком финансија Дианом Драгутиновић, на одвојеном састанку у Влади Србије, на коме је, како је саопштено, констатовано да је „укупни фискални дефицит од четири одсто бруто домаћег производа реална полазна основа за израду предлога закона о буџету за идућу годину” и разговарано „о додатним механизмима за јачање фискалне дисциплине у 2010. и наредним годинама”.

Премијер Цветковић је истакао да су основни циљеви у области јавних финансија даље смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу и достизање одрживог нивоа јавног дуга и представио делегацији ММФ-а пројекат реформе јавног сектора, чији је основни циљ подизање ефикасности јавног сектора, саопштила је владина канцеларија за сарадњу са медијима. Представљени су предлози закона о одређивању максималног броја запослених у државној и локалној администрацији, које је влада усвојила, као и даљи кораци у процесу реструктурисања јавних предузећа и предстојећој реформи пензионог система, здравства и образовања, наведено је у саопштењу.

Осим заједничке констатације о дефициту, у уводном разговору није било других договора о конкретним бројкама и решењима за поједине области, као ни разговора о томе колико ће Србија повући новца од ММФ-а када се договор постигне.

Међутим, на јутарњем пленарном састанку, према вестима из кругова блиских учесницима овог заседања, осим процента фискалног дефицита у наредној години, ММФ је прихватио још неке предлоге из Владе Србије. Примера ради, за сада се старосна граница за одлазак жена у пензију не повећава са 60 на 65 година. О томе ће, сасвим сигурно, бити више речи на данашњем састанку ММФ-ове делегације са надлежним потпредседником владе Јованом Кркобабићем.

Исти извори наводи да је Међународни монетарни фонд позитивно оценио и досадашње активности, односно предложени законодавни оквир за смањење републичке и локалне администрације. ММФ је охрабрен повећаним јавним приходима у последњих месец дана, али и неким проценама српске стране да би пад БДП-а у Србији могао бити три уместо првобитно процењена четири одсто.

Међутим, после почетних договора, до 4. новембра, српским преговарачима остаје много тежи део посла – да убеде вашингтонске финансијере да су бројке и мере које које предлажу одрживе: да ће државну финансијску конструкцију за следећу годину успети да затворе и 128 милијарди динара укупног фискалног дефицита покрију уштедама и задуживањем на међународном и домаћем тржишту, без повећања пореза.