MMF prihvatio četiri odsto deficita

MMF prihvata da manjak u srpskim javnim finansijama u 2010. bude četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Uz zahtev za dalje smanjenje deficita u narednim godinama, između ostalog kresanjem javne potrošnje, reformom javnog sektora i jačanjem fiskalne discipline i uz očekivanje da će Srbija svoj javni dug držati pod kontrolom.

To je, kako saznajemo, epilog prvog dana zvaničnih oktobarskih pregovora srpskih ekonomskih vlasti sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru druge i treće revizije stendbaj aranžmana sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

Posle prošlonedeljnih dogovora na tehničkom nivou, razgovori na političkom nivou počeli su juče ujutro plenarnim zasedanjem dve delegacije: MMF-ove koju je predvodio šef misije Albert Jeger i srpske u kojoj je su bili predstavnici NBS i Vlade Srbije. Albert Jeger se potom sastao i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović, na odvojenom sastanku u Vladi Srbije, na kome je, kako je saopšteno, konstatovano da je „ukupni fiskalni deficit od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda realna polazna osnova za izradu predloga zakona o budžetu za iduću godinu” i razgovarano „o dodatnim mehanizmima za jačanje fiskalne discipline u 2010. i narednim godinama”.

Premijer Cvetković je istakao da su osnovni ciljevi u oblasti javnih finansija dalje smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu i dostizanje održivog nivoa javnog duga i predstavio delegaciji MMF-a projekat reforme javnog sektora, čiji je osnovni cilj podizanje efikasnosti javnog sektora, saopštila je vladina kancelarija za saradnju sa medijima. Predstavljeni su predlozi zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji, koje je vlada usvojila, kao i dalji koraci u procesu restrukturisanja javnih preduzeća i predstojećoj reformi penzionog sistema, zdravstva i obrazovanja, navedeno je u saopštenju.

Osim zajedničke konstatacije o deficitu, u uvodnom razgovoru nije bilo drugih dogovora o konkretnim brojkama i rešenjima za pojedine oblasti, kao ni razgovora o tome koliko će Srbija povući novca od MMF-a kada se dogovor postigne.

Međutim, na jutarnjem plenarnom sastanku, prema vestima iz krugova bliskih učesnicima ovog zasedanja, osim procenta fiskalnog deficita u narednoj godini, MMF je prihvatio još neke predloge iz Vlade Srbije. Primera radi, za sada se starosna granica za odlazak žena u penziju ne povećava sa 60 na 65 godina. O tome će, sasvim sigurno, biti više reči na današnjem sastanku MMF-ove delegacije sa nadležnim potpredsednikom vlade Jovanom Krkobabićem.

Isti izvori navodi da je Međunarodni monetarni fond pozitivno ocenio i dosadašnje aktivnosti, odnosno predloženi zakonodavni okvir za smanjenje republičke i lokalne administracije. MMF je ohrabren povećanim javnim prihodima u poslednjih mesec dana, ali i nekim procenama srpske strane da bi pad BDP-a u Srbiji mogao biti tri umesto prvobitno procenjena četiri odsto.

Međutim, posle početnih dogovora, do 4. novembra, srpskim pregovaračima ostaje mnogo teži deo posla – da ubede vašingtonske finansijere da su brojke i mere koje koje predlažu održive: da će državnu finansijsku konstrukciju za sledeću godinu uspeti da zatvore i 128 milijardi dinara ukupnog fiskalnog deficita pokriju uštedama i zaduživanjem na međunarodnom i domaćem tržištu, bez povećanja poreza.