Суђење и без Караџића

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од судског већа да наметне браниоца бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, оптуженом за геноцид у БиХ, јер се он јуче није појавио на почетку суђења. Председавајући судија О Гон Квон је констатовао да Караџић није у судници, а затим је прекинуо заседање.

Судија је заказао за сутра нову расправу на којој би требало да тужиоци дају уводну реч. „Захтеваћемо од Караџића да буде присутан”, додао је судија. Представнице удружења „Мајке Сребренице”, присутне на галерији суднице, ту одлуку су пропратиле гласним изливима незадовољства. „Ово је циркус”, казале су неке од њих.

Судија Квон рекао је на почетку заседања да је претресно веће позвало оптуженог писмом упућеним 22. октобра да преиспита своју одлуку, али да је он то одбио да учини.

Караџић је, како је саопштено у судници, 23. октобра писано одговорио да неће учествовати у суђењу ако му не буде одобрено додатно време за припрему. Тужитељка Хилдегард Ерц-Рецлаф оценила је да Караџић „блокира суђење” тиме што се није појавио у судници и затражила да му буде наметнут бранилац.

„Право оптуженог да се брани сам ограничено је уколико његови поступци ометају суђење. Судско веће може почети процес без њега ако сматра да је његова добровољна одлука да не присуствује суђењу. Следећа могућност било би додељивање браниоца по службеној дужности”, рекла је „Политици” Нерма Јелачић, портпарол Трибунала.

Караџић се неће ни сутра појавити у судници Хашког трибунала, изјавио је члан његовог правног тима за одбрану адвокат Горан Петронијевић. „Караџић само жели да му се омогући фер суђење тако што ће му се одобрити још 10 месеци за припрему одбране и почетак суђења, и ни у ком погледу не жели да опструише поступак”, казао је он и напоменуо да би почетак суђења без његовог присуства довео у питање правичност процеса, као и кредибилитет Трибунала.

Према речима адвоката, Караџић, који се пред Хашким судом брани сам, неће бити сагласан ни са могућношћу да му се постави бранилац по службеној дужности, јер би „наметање неспремног браниоца против његове воље” такође представљало кршење права.

Осмочлани Караџићев тим за одбрану, уз још петнаестак сарадника, већ годину дана обрађује материјал од 1,1 милиона страна, 45.000 доказа и више од хиљаду сати аудио и видео  материјала, истакао је Петронијевић. Поред председавајућег судије Квона из Јужне Кореје, у претресном већу које суди Караџићу су још судије Хауард Морисон из Велике Британије и Мелвил Берд из Тринидада и Тобага. Резервни судија је Флавија Латанци из Италије.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992–1995. године.

Оптужницом, чији је обим смањен ради бржег и ефикаснијег суђења, Караџић је, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ.