Информатичари одбацују оптужбе др Драгане Јовановић

Слободан Карановић, директор београдског Завода за информатику и статистику, одбацио је јуче наводе др Драгане Јовановић, бившег секретара за здравство града Београда, као неистините, тврдећи да је он у тој причи колатерална штета напада на странку Г 17 плус, којој припада. Подсећамо да је др Јовановић у интервјуу за „Политику” истакла да је наишла на бројне неправилности у Секретаријату за здравство, а да је једна међу њима она у вези са набавком софтвера за здравствене установе који им није потребан у раду. Она је изјавила да је крајем августа 2007. године, по спроведеном поступку са погађањем без претходног објављивања, између секретаријата, Завода за информатику и статистику, овлашћеног од Градске управе, дошло до склапања уговора о набавци лиценци за „Мајкрософтове” софтверске производе са понуђачем – компанијом „E-Smart Systems”, за око 2.700 рачунара у здравственим установама Београда и у Управи јавних прихода града Београда, у вредности од 186.714.853 динара. Плаћање је било у три рате, додала је она, али је по увиду у документацију, имајући у виду и економску кризу, скинула плаћање треће рате у 2009. години.

Овим поводом, Карановић је за „Политику” објаснио да је др Јовановић у више наврата упозоравана да није одобрила средства за плаћање треће рате, јер неисплаћивање тог дуга води и у проблеме са затезним каматама и курсне разлике, сходно Закону о облигационом праву.

– Реч је о беспотребно изазваном проблему. Плаћање није воља др Јовановић, или мене, већ обавеза. Неиспуњавањем обавеза, град ће изгубити право на већ купљене лиценце. За њих је у здравству већ спроведено књижење. На мојих пет дописа упућених др Јовановић, она није реаговала. Није хтела да се сретнемо да се утврди чињенично стање. „Мајкрософт” као носилац посла са лиценцирањем у Србији обавештава град да нема пролонгирања рокова за плаћање, па је следећи корак да изгубимо право на лиценце, да се оне користе нелегално и да агенција задужена за ту област може да стопира њихово даље коришћење у здравственим установама – нагласио је Карановић.

То значи да софтвери који буду коришћени после раскида уговора неће бити легитимни, али и да постоји могућност оспоравања дописа које здравствене установе шаљу РЗЗО, Министарству здравља, добављачима...

– Здравствени систем ће бити угрожен, јер нису у питању само рачунари, већ и програми са базом података пацијената, дијагнозама... Ти подаци су обухваћени у такозваном ентерпрајз програму и губитком лиценце би били нелегитимни. Здравствене установе су рекле шта им колико треба и њихови захтеви су испоштовани, ми немамо везе са тим – додао је Карановић наглашавајући да је Управа за јавне набавке дала зелено светло да се спроведе набавка на онај начин на који је то урађено.

Он је додао да је завод у овом послу поступио по закључку градоначелника, уговора 09-1865/07-г-01, а да је 6. октобра начелник Градске управе Весна Ивић образовала радну групу, коју је иначе предложила др Јовановић, да се утврди да ли су спроведене одредбе уговора о набавци лиценци и да је тада утврђено да је све испуњено по закону.

Срећко Атанасковић, директор компаније „E-Smart Systems”, наглашава да је уговор који је склопљен 2007. године омогућио плаћање софтвера у три рате, да их они користе одмах, а да власници постају оног тренутка када се све отплати. Он објашњава да би домови здравља губитком лиценце морали да траже друга решења за свој рад, а да би самим тим дошло до стварања нових трошкова.

– Наша фирма је фактички под санкцијом „Мајкрософта”, чији смо овде локални партнери, јер им нисмо пренели новац – додао је Атанасковић.

Подсећамо да је бивша секретарка за здравство „отворила” проблем и ДЗ у Гроцкој, који је пред блокадом рачуна због дуговања, углавном за лекове са позитивне листе, да је тадашња директорка др Милка Станојевић утрошила око 174 милиона динара у 2008. години за јавне набавке, а да није расписивала ни тендере.

Др Драгиша Станојевић, директор Дома здравља у Гроцкој, каже да су тачни наводи др Јовановић да им прети блокада рачуна и да се они на све начине труде да то избегну.

– Биле су у нашој установе неке контроле тим поводом, али нисам упознат са детаљима. Још функционишемо, али смо од четири, пет фирми већ добили опомену пред утужење – истакао је др Станојевић.

Данијела Давидов-Кесар

---------------------------------------------------------

Шубаревић игнорисао закључке градоначелника

Поводом навода др Драгане Јовановић да је Слободан Карановић утицао на потписивање протокола о сарадњи са Републичким заводом за здравствено осигурање, прозвани каже да је закључком градоначелника Владан Шубаревић, бивши члан Градског већа задужен за здравство, који је недавно ухапшен под сумњом да је са седморо људи оштетио буџет града за 65,5 милиона динара, био овлашћен за потписивање тог протокола, а Завод за информатику и статистику за реализацију.

– Предлог пописивања протокола је достављен 12. јуна 2007. године Радмили Хрустановић, заменици градоначелника. Међутим, уместо тога, Шубаревић је доставио уговор о сарадњи са Електротехничким факултетом. Након читања тог уговора, 26. фебруара 2008. године дописом сам упозорио Шубаревића да то што је урадио представља кршење закључка градоначелника, јер би тиме престала потреба за нашом установом. То значи да би све што ми радимо било уступљено њима и још да им се то плати. Ту је све стопирано. Да се нисам побунио, дошло би до велике штете по град Београд – објаснио је Карановић.

----------------------------------------------------------

Др Новаковић: Смешно као цртани филм

Тврдње др Јовановић јуче је одбацила и др Божица Новаковић, в. д. секретара за здравство града Београда и њена доскорашња помоћница, позвавши медије да дођу и виде како се ради у секретаријату.

– Дођите и проверите. Наводи др Јовановић су бесмислени, смешни као у цртаном филму – истакла је др Новаковић, коју је бивша секретарка за здравство оптужила за блокаду рада, фотокопирање и одношење документације у Министарство здравља, привођење особља. На тај начин хтела је да нађе нешто згодно што може да јој подметне, али и да је оптужи за огроман пропуст у прикривању документације везане за захтев директорке Дома здравља „Нови Београд” о потреби надоградње два спрата.