Рокада возача и сувозача

За правно савладавање ауторитарне прошлости нужна су четири корака: отварање досијеа, лустрација, рехабилитација и денационализација. Упоредна искуства упозоравају да је отварање тог процеса слично отварању Пандорине кутије. То је мучан посао са пуно непријатних последица, који је Адам Михник упоредио са ударом гранате у септичку јаму: неки ће од тога погинути, неки бити повређени, а сви ће бити упрљани.

Hа путу савладавања ауторитарне прошлости Србија је учинила мало. Она још нема закон о отварању досијеа ни закон о денационализацији. Додуше, маја 2003. године донела је Закон о лустрацији који је остао мртво слово на папиру, а априла 2006. и Закон о рехабилитацији који је предмет великих спорова и недоумица. Рехабилитација политичких осуђеника и кажњеника је болна, јер су током полувековне ауторитарне владавине многи били осуђивани мимо важећих правних норми, или на основу нецивилизацијских прописа. Основ кажњавања била је политика партијске државе и њена ригидна идеологија.

Након слома ауторитарних режима, већина успешних земаља у транзицији отвориле су процесе моралне, политичке, правне и економске рехабилитације. Правна рехабилитација у ширем смислу обухвата мере ублажавања последица осуђености (укидање пресуде, враћање наплаћене казне, конфисковане имовине, обештећење за нарушено здравље и сл.). У ужем смислу, правна рехабилитација означава мере које се предузимају ради укидања осуде, односно казне. Њоме се настоје отклонити три појавна облика политичког неправа, својствена ауторитарним режимима: политичко законодавство, политичко правосуђе и кажњавање ван икаквогуређеног поступка.

Нажалост, српским Законом о рехабилитацији то се не постиже, јер је то један од најлошијих закона донетих последњих година. Њиме је уређена само правна рехабилитација у ужем смислу (укидање осуде, односно казне жртава политичке репресије). Рехабилитује се и за лишење живота, слободе и других права до којих је дошло у време рата, почев од 6. априла 1941. године, што је апсурдно, јер тада није постојала функционална власт домаће државе. Није дефинисана државна припадност органа од чијих одлука се може рехабилитовати, нити су одређени врста и правила поступка по којима суд процесира. (Ову празнину попунио је Врховни суд Србије примењујући ванпарнични поступак). Рехабилитација се може захтевати не само за период ауторитарне власти него и од пресуда донетих до априла 2006. године. Могу се рехабилитовати само жртве које су имале пребивалиште на територији Републике Србије, упркос чињеници да место пребивалишта у негдашњој заједничкој земљи није имало никакав значај. Закон пати од безобалних појмова, чиме је угрожена правна сигурност и отворен простор за утицај политике на правно одлучивање. Уместо очекиване правде, он је донео правну несигурност и противуставност.

Слабости Закона о рехабилитацији су отежале, али нису онемогућиле његову примену. Досад је донето више од хиљаду решења о рехабилитацији.

Анализирајући потезе власти на правном савладавању прошлости у протеклих девет година можемо закључити да је у Србији то питање било ван оптике политичке елите. Зашто? Ми смо суочени са процесом не савладавања већ прераде прошлости и измене колективног памћења. Прошли догађаји и збивања се превреднују у функцији оправдања потреба актуелне политике. У Србији нема почетних услова за правно савладавање ауторитарне прошлости, јер нема јасног разграничења између жртава и починиоца, између страдалника и бенефицијара ауторитарних режима. Овде је било исувише добровољних саучесника и бенефицијара бившег ауторитарног режима. Непостојање воље политичке елите за савладавање зла ауторитарне прошлости; још мање за одговорност функционера и бенефицијара бившег режима за кршење закона и људских права, а најмање за раскид са идејом и моделом зла и злочина. Јер, зло не можемо да победимо докле год осуђујемо само људе који су га спроводили, а не идеју и систем који их је покретао.

Након преузимања власти од стране ДОС-а крајем 2000. године до данас на делу је континуитет између новог и старог режима, јер су стубови ауторитарног поретка остали непромењени. На делу је рестаурација механизама неправне државе. Политичке промене у Србији своде се на рокаду дојучерашњих возача и сувозача који Србију и даље воде ка ауторитарној владавини партијске државе и владавине правом.

Професор Правног факултета у Београду