Затвор за шверцере у „Анголагејту”

Највећи оружарски скандал у новијој историји Француске – повезан за шверцом оружја за Анголу током грађанског рата 1993–1998. године – ове седмице улази у судску завршницу.

Свет међународних трговаца оружјем, владе у Паризу и Луанди и милиони обогаљених Африканаца напето ишчекују одлуку париског судије Жан-Батисте Парлоа.

После десетогодишње истраге и једногодишњег суђења, какве ли ће казне за илегалну трговину оружјем вредну преко пола милијарде евра добити група припадника париске политичке елите са краја 20. века? У групи 42 оптужена за продају ратног наоружања и опреме (од тенкова, патролних бродова, уређаја за ноћно и сателитско праћење, до нагазних мина) налазе се: Жан-Кристоф Митеран (62), син покојног француског председника Франсоа Митерана, Аркадиј Гајдамак (57), израелски бизнисмен руског порекла са дозволом боравка у Анголи (тренутно се не одазива на позиве Интерпола), међународни трговац оружјем Пјер Фалкон (57), са француским, канадским и анголским држављанством – иначе амбасадор Анголе у Унеску 2003. године, Жак Атали (65), некадашњи саветник председника Франсоа Митерана, Шарл Пасква (82), бивши министар унутрашњих послова Француске... Оптужене брани свита од преко 60 адвоката!

Француско јавно тужилаштво инсистира на томе да је трговац оружјем и дојучерашњи светски џетсетер Пјер Фалкон мозак „Анголагејта”, замршене операције извоза чешког, руског и бугарског оружја снагама Едуарда Дош Сантоша током грађанског рата против побуњеничког Унитома, сада већ покојног Џонаса Савимбија.

Грађански рат у Анголи, иначе један од најдужих у Африци, вођен је одмах након стицања независности 1975. године од Португалије, са краткотрајним прекидима све до 2002. године, по класичном рецепту из времена хладног рата. Снаге Едуарда Дош Сантоша уживале су војну подршку Кубе и ондашњег Совјетског Савеза. Побуњеничку Униту обучавали су војни инструктори САД и апартхејд режима Јужноафричке Републике. У једном тренутку примирја, Савет безбедности УН изгласао је ембарго на извоз оружју зараћеним странама у Анголи: пошто ниједна страна није остварила убедљиву победу на терену, обе су грозничаво тражиле продавце оружја. Део француске политичке елите са међународним везама у Африци и у свету трговаца оружјем видео је ретку прилику за велики оружарски бизнис.

Упорна радозналост француског правосуђа да утврди како су се појединци обогатили пред крај 20. века, откуда су се на неким рачунима француских држављана у Монаку одједанпут појавиле огромне суме новца изазвала је гнев влада у Луанди и Паризу.

 Режим у Луанди захтевао је од француског суда да обустави процес „Анголагејт” зато што наводно јавно разоткрива податке од стратешког војног значаја за једну страну државу. Заинтересована за нове нафташке и привредне послове у Анголи, влада Николе Саркозија је у више наврата дискретно назначила да је време да се разреши случај „Анголагејт”. Француски јавни тужилац захтевао је за водеће актере „Анголагејта” вишегодишње затворске казне и огромну глобу. Да ли ће судија Парло издржати притисак – биће ускоро јасно.