Оперска пирамида у гостима

Нова „Аида” београдског Народног позоришта неће се играти на матичној сцени, већ у гостима, преко реке – у за спектакле погоднијем и комотнијем „Сава центру”. Партнер у овом послу је и Македонска опера која је уступила комплетну сценографију за представу. То је јуче саопштио новинарима нови-стари директор наше Опере Дејан Савић. Познати диригент најавио је прве две представе, које ће бити на програму 24. и 26. јануара (пазите! – почетак је 19.00), а рекао је и да ће се Вердијева „Аида” периодично враћати, понекад са новим именима – певача и диригената. Реч је после дао другима, а понеком је, у свом већ познатом полиглотском маниру, послужио и као преводилац. Овога пута за немачки.

Тако нам је Савић преносио речи диригента Јоханеса Харнајта који је устврдио да је „Аида” сан сваког диригента. „То је за нас као пирамида, право чудо. Осим тога, ово је представа са једном добром поруком Европи која се непрестано суочава са својим проблемима”. Истим језиком и у сличном политичком „тону” говорио је и редитељ представе Карел Дргач. „Ту је присутна вечна борба између поретка и појединца. То смо желели да приближимо публици, да се види зашто и како се појединац бори. „Аида” јесте апел и борба за демократију”, рекао је редитељ који је открио и један мали породични детаљ: преци му потичу из ових крајева које су напустили пре век и по. Онај коме директор Савић није морао бити преводилац је, наравно, македонски сценограф Зоран Костовски. Говорио је на српском, извинивши се за могуће мале сметње са падежима. Ако смо добро приметили, није их ни било. Главни део његове приче био је изван рама оперског, али је управо о слици реч. Оној коју је правио на Бранковом мосту током бомбардовања Београда. Шта је са сликом? – не зна, али зна да је као особен документ о његовој „одбрани моста” остало оно што су нацртали грађани, бојом којом их је он даривао.

У фоајеу II галерије у Народном позоришту, јуче је, разуме се, било и пуно певача. Углавном су журили на пробе тако да неке нисмо успели ни да чујемо. Ипак, сазнали смо да ће у новој „Аиди” бити и један коњ, а на њему Душан Плазинић, као Радамес. Претпостављамо, исто чека и његову алтернацију, а то је Хон Ли. У насловном лику представиће се Јасмина Трумбеташ Петровић, односно Ана Рупчић, док је улога Амнерис поверена Драгани дел Монако и Јелени Влаховић. Ова друга већ се показала у овом лику у претходној београдској поставци, док је Дел Монако рекла да су дуго чекали један овакав спектакл и – дочекали га. И она је подвукла да је ова Вердијева опера увек актуелна: „Моја Амнерис пева „Паће, паће…” (Мир, мир...), оно чега нам увек фали”. Чули смо и Светлану Бојчевић Цицовић која је и у прошлој поставци била Свештеница: „Уз овај лик иде ефектна музика, прави хит ове представе са којим публика излази из сале, певушећи га у себи. За мене је то велико задовољство”. Иначе, поделиће га са Татјаном Андријић. Поменимо и остале јунаке: Амонасро – Миодраг Д. Јовановић/Мика Јовановић, Рамфис – Иван Томашев/Ненад Јаковљевић, Краљ – Ненад Јаковљевић/Драгољуб Бајић, Гласник – Дарко Ђорђевић/Љубодраг Беговић. Балетски солисти су Олга Олћан и Никица Крлуч, кореограф је Константин Костјуков, а аутор костима је Миланка Берберовић.