Како очувати Хамам

Врање – Турско купатило Хамам, које је крајем 17. века подигнуто у Врању, као вредан историјски споменик поново је доступно туристима и биће сачувано од даљег пропадања. Све то – захваљујући новчаним средствима у износу 1,2 милиона динара које је путем јавних радова обезбедило Министарство економије и регионалног развоја. Током лета од овог новца, како каже за наш лист Слађан Ивановић, директор Народног музеја у Врању, уређени су и локалитет Марково кале, Музеј кућа Боре Станковића, Музеј и други културно-историјски споменици у овом граду.

– Хамам морамо да сачувамо од вандала који ломе и разбијају прозоре, врата, специјалне ћерамиде, краду украсне фењере и наносе другу штету. Неопходно је да га заштитимо од пропадања. У његово реновирање америчка развојна организација УНДП је уложила 68.000 евра, а ангажована је група еминентних стручњака која је урадила пројекат. У њему је наведено за шта овај изузетан објекат са богатом историјом, стар 319 година, може да се користи. Урађена реконструкција, међутим, не задовољава критеријуме да у старом турском купатилу буде галерија археолошких експоната, па туристи, за сада, могу само да обиђу просторије – истиче за наш лист Слађан Ивановић, директор Народног музеја у Врању.

Ивановић додаје да је пре неколико година било планирано да Хамам буде претворен у етноресторан. Да би се обавиле те формалности, врањски Народни музеј га је уступио Дирекцији за изградњу града, а она приватној фирми заинтересованој за тај простор. Коришћењем Хамама за туристе и госте цели комплекс би био сачуван од пропадања и налета вандала.

Добијена је сагласност Завода за заштиту споменика културе да Хамам промени намену, а инвеститор, који се уговором обавезао да у комплетну заштиту уложи 40.000 евра, заузврат је требало да добије тај простор на 20 година коришћења уз месечну закупнину од 45.000 динара. Међутим, због застоја у изградњи депоа у Дому културе где је требало да буде исељен археолошка збирка из турског купатила и „административних зачкољица“, од овог пројекта и посла се одустало.

У међувремену, због лоше изведених радова почело је урушавање турског купатила па је, како кажу стручњаци, потребно уложити позамашна средства да би се просторије довеле у првобитан положај.           

Иначе, турско купатило, Хамам, подигнуто је у Врању крајем 17. века. Грађено је од тесаног камена и опеке. У њему је Бора Станковић „купао“ Софку, јунакињу „Нечисте крви“. Његов веома занимљив унутрашњи простор састоји се из просторије за свлачење и пресвлачење, места за купање – халвата и резервоара за воду – хазне. На крову, покривеном ћерамидом, налази се пет купола са стакленим окулисима, преко којих се осветљава унутрашњи простор. Према предању, приликом зидања Хамама као везивни материјал за камен и циглу коришћен је малтер од песка и јаја.

Према народном предању, такође, Хамам су походиле младе, уочи удаје, са мајком и свекрвом, а онда са девојкама. Приликом купања девојака било је пуно занимљивих детаља, ритуала и сцена. Ту су се могле чути многе тајне, а поготову љубавне. Многе су заборављене, а о многима се и данас прича.

По речима Саше Максића, турско купатило, Хамам, у Врању овог лета посетило је неколико хиљада туриста, али и самих Врањанаца који нису имали прилике да га виде. Иначе, улаз за све посетиоце је био бесплатан.