Некада Колова девојчица, данас мајка нације

Ангела Меркел, нова (стара) председница владе у Берлину, већ је поодавно, с неколико првенаца, обезбедила значајно место у немачкој историји. Меркелова је прва жена која је села у фотељу канцелара, са 51 годином – толико је имала када је 2005. први пут постала канцеларка – најмлађи је премијер у послератној немачкој историји. И не само то: Ангела Меркел је први шеф кабинета са истока Немачке, са простора бивше НДР, а остаће записано да је она била први природњак по образовању – доктор је физике – на челу владе.

А колико је угледна, значајна и моћна Ангела Меркел најбоље потврђују истраживања америчког магазина „Форбс“. Већ четири године узастопно, од 2006. до 2009. „Форбс“ проглашава Ангелу Меркел за најмоћнију жену на планети.

Животни пут садашње немачке канцеларке почео је пре 55 година у Хамбургу, где је рођена, 17. јула 1954. као Ангела Доротеа Казнер. Неколико недеља после рођења њени родитељи, отац Хорст, евангелистички теолог и мајка Херлинда, наставница латинског и енглеског, преселили су се Немачку Демократску Републику. Све до пада Берлинског зида и немачког уједињења Ангела Меркел живела је у „првој држави радника и сељака на немачком тлу“, у социјалистичкој НДР. Тамо је завршила школе, стекла диплому факултета, докторирала, први пут се удала – из тог брака остало је њено садашње презиме Меркел – учила прве лекције из политике...

Њена озбиљна политичка каријера почела је, међутим, 1990. када је ушла у Хришћанско-демократску унију (ЦДУ). Исте године „такмичила“ се на првим парламентарним изборима у уједињеној Немачкој, у свом изборном округу освојила је 48,5 одсто гласова, а тиме и посланичко место у Бундестагу.

Тадашњи неприкосновени немачки владар, канцелар ујединитељ, Хелмут Кол отворио је Ангели Меркел врата велике политике – изабрао је у свој кабинет као министарку за женска питања и омладину. И у следећој Коловој влади, формираној 1994, Меркелова је добила министарску фотељу, тада у ресору за заштиту животне средине. Због свега тога данашња канцеларка добила је један од надимака који је прати до данашњих дана – Колова девојчица.

Иронијом судбине управо је „девојчица“ Ангела Меркел Хелмуту Колу показала како у политици нема места за емоције. Због умешаности Кола у аферу са донацијама Ангела је, крајем 1999. – у то време већ је била генерални секретар ЦДУ – позвала Демохришћанску странку да се одрекне свог почасног председника Хелмута Кола.

Већ следеће године Ангела Меркел је постала лидер ЦДУ, а две године касније паметно је избегла да изађе на мегдан Герхарду Шредеру у трци за место канцелара. Препустила је улогу изазивача шефу баварске Хришћанско-социјалне уније Едмунду Штојберу – који је на крају тесно поражен. Меркелова је сачекала следећу прилику која се указала у септембру 2005. на превременим парламентарним изборима.

Конзервативна унија је тада, под њеним вођством, за длаку надмашила социјалдемократе Герхарда Шредера. После кратког политичког натезања, две највеће странке у Немачкој формирале су коалицију, а место канцелара припало је Ангели Меркел. Упркос песимистичним прогнозама, велика коалиција издржала је цео четворогодишњи мандат.

На септембарским парламентарним изборима унија је за нијансу ослабила, али је њен главни политички такмац, Социјалдемократска партија, потучен до ногу. У „отимању“ гласова од СПД-а најбоље су прошли либерали, традиционални партнер конзервативаца у формирању владе. Тако је било и овога пута, унија и Либерална партија брзо су постигли договор о формирању заједничке владе. Ангела Меркел је тако обезбедила себи још четири године премијерског посла чиме је својим првенцима додала још један – она је прва жена која предводи коалициони кабинет демохришћана и либерала. А због осведочене дуговечности на врху власти у Немачкој стекла је и нови надимак „мајка нације“.

Жарко Ракић

--------------------------------------------------

Мање познати детаљи из биографије

Током живота и школовања у НДР Ангела Меркел била је члан пионирске организације Ернст Телман и омладинске организације ФДЈ. Има млађег брата и сестру, а од 1998. године у браку је с професором хемије Јоахимом Зауером. Нема деце, али из првог брака има два усвојена сина.

Обожава природу – годишњи одмор најчешће проводи крстарећи Алпима – и озбиљну музику па је стални гост на музичком фестивалу посвећеном Рихарду Вагнеру у Бајроту.

Жели да једном, када буде имала довољно времена, научи француски језик и пропутује возом од Москве до Владивостока.