Лушков на удару

Од нашег дописника
Москва, 29. октобра – Вечити градоначелник Москве Јуриј Лушков, који се на том месту налази од 1992. године, нашао се ових дана, по ко зна који пут, на мети бројних критичара. Све је почело у предизборној кампањи када је опозициона партија Солидарност, на чијем је челу Борис Немцов, некадашњи заменик премијера Русије (1997. и 1998. године) поделила бесплатно неколико десетина хиљада брошура у којима се Лушков оптужује за злоупотребу положаја и корупцију.

Следећи напад уследио је након што је на локалним изборима у Москви победила Јединствена Русија, чији је изборни списак предводио Лушков. Лидер Либералнодемократске партије Владимир Жириновски је тражио од председника Медведева да смени градоначелника јер „тако прљавог и корумпираног руководства Москве није било у историји”, додавши да су „московски чиновници највеће зло у борби са корупцијом и бирократијом”.

Али најозбиљнији удар дошао је од „партијског друга”, министра финансија Алексеја Кудрина који је одлучио да измени начин уплате акциза од бензина у регионалне буџете лишивши тако, према речима Лушкова, Москву 24 милијарде рубаља (нешто више од 800 милиона долара). На протест градоначелника, министар је оптужио градску администрацију да је, упркос кризи, током протекле године повећала расходе и плате, што је прес-секретар Лушкова назвао „лажју и провокацијом”.

Кудрин је онда препоручио градоначелнику да „боље информише своју прес-службу”. Тачку на причу ставио је Лушков објаснивши да је министар измешао податке о плану буџета са испуњењем. Податке које је навео Кудрин градоначелник је назвао „преклањским снегом” и додао да је због кризе првобитни план био коригован за 24 посто. Уз то, градоначелник је писмом обавестио Путина о „правом стању ствари”. Спор је окончан тако што је Кудрин граду дао кредит од 16,5 милијарди рубаља за финансирање дефицита градског буџета. Дуг руске престонице износи 260 милијарди рубаља (нешто више од осам милијарди долара), што представља 20 посто градских прихода. Поређења ради, дуг Њујорка је 59 милијарди долара.

Треба рећи да градоначелник заиста ужива поверење великог броја Московљана који сматрају да је Лушков претворио Москву од провинцијског града у мегаполис, грађанима са малим платама и пензијама обезбедио додатке, изградио мостове, путеве, паркове, тргове не улажући у то новац Московљана већ бројних инвеститора којима је обезбедио повољне услове за рад.

Његови противници (а и њих није мало) истичу да се при томе није много водило рачуна о историјском језгру града, да су они који имали пара могли да добију дозволу за изградњу где год су пожелели. Посебан трн у оку противницима московског градоначелника јесте његова супруга Јелена Батурина, најбогатија жене у Русији, која је своје милијарде, тврди се, стекла захваљујући мужевљевом положају. Он сам истиче да јој није помагао и да би, да није његова жена, била још богатија.

Током свог рада на месту градоначелника Лушков је успео себи да изгради позицију прилично независну од Кремља, изборивши се за посебан статус Москве у Федерацији, а својевремено, између осталог, и за посебан систем приватизације, па данас с правом истиче да она у Москви није била пљачкашка каква је била у другим деловима земље.

Његова независност не допада се баш свима, па сукоб са Кудрином није једини – варнице између градске и федералне власти севале су и раније, али је московски градоначелник обично излазио као победник. Победом Лушкова аналитичари називају и одлуку Кудрина да Москви додели кредит из федералне касе. При томе се истиче да сукоб „два титана” неће имати последице ни за једног ни за другог – позиције обојице су веома чврсте. А што се осталих „нападача” тиче, Лушков их је тужио суду, као што је чинио и раније кад је сматрао да је оклеветан. Све спорове (а било их је, израчунали су московски новинари, до сада дванаест) градоначелник је добио.