Клаус покварио планове

Од нашег сталног дописника
Брисел, 29. октобра – Лидери Европске уније, с изузетком италијанског премијера Силвија Берлусконија који је због болести остао код куће, отворили су данас у Бриселу дводневни редовни самит чији ток ће, по свему, обележити незванични разговора о избору председника ЕУ и горак укус одлагања ратификације Лисабонског уговора у Прагу. Иако је самит званично најављен као климатски, тема која заправо заокупља пуну пажњу јесте кандидатура Тонија Блера за председника ЕУ.

Отворено насупрот њему нашле су се државе Бенелукса и Жан Клод Јункер, премијер Луксембурга, који слови за противкандидата, а Шпанија је повукла пређашњу подршку Блеру и преусмерила је холандском премијеру Јану Петеру Балкенендеу. Коначну реч даће немачко-француски глас, а после синоћње вечере немачког канцелара Ангеле Меркел и француског председника Николе Саркозија у Паризу све наводи на закључак да Блер није њихов избор. Из извора блиских кабинету Меркелове допрли су гласови да постоји бојазан да би Блер искористио функцију да „трчи около као светски ватрогасац правећи себе већим од посла који обавља”, док се из других извора, такође блиским канцеларки, прочуло да Блер носи претежак багаж подршке рату у Ираку.

Са таквим препорукама из Берлина, којима доприноси и став Гвида Вестервелеа, новоизабраног шефа немачке дипломатије, да је британски однос према ЕУ „млак”, Блер тешко може постати први председник у историји ЕУ. Вероватно је да је већ чуо о томе да је његов избор под знаком питања упркос „подршци” у ЕУ, због тога што га Лондон није јединствено подржао, односно што га торијевци не желе, иако га је премијер Гордон Браун представио као кандидата. Али све заједно вероватно само може увећати шансе Британаца да добију за себе место високог представника за спољну политику ЕУ. Њихов кандидат је Дејвид Милибанд, шеф дипломатије, који је отворено критиковао торијевце због кратковидости. „Реч је о Европском савету, а не о парохијском”, казао је Милибанд тим поводом и оценио да је дилема да ли ЕУ жели снажног председника због којег ће се заустављати саобраћај у Москви и Пекингу, или само фигуру.

Будућност Лисабонског уговора којим је предвиђена стална председничка функција и даље је у рукама чешког председника Вацлава Клауса, а он још не жели да потпише ратификацију и чека мишљење Уставног суда своје земље да ли је уговор у складу са домаћим законодавством. Клаус је затражио да Чешка добије гаранције да ће бити изузета од обавеза из Повеље о основним правима, јер би у противном могла да се суочи са потраживањима Немаца протераних после Другог светског рата, у складу са Законом о реституцији. Гордон Бајнаи, премијер Мађарске, оценио је данас да би изузеће Чешке из кључног дела Лисабонског уговора било „веома опасно”.

У званичном делу самита који је посвећен клими доминира питање финансирања земаља у развоју за примену будућих мера за смањење емисије угљен-диоксида у атмосферу. Коликом сумом ће ЕУ подржати напоре за редукцију емисије штетних гасова и враћање на стање с краја прошлог века требало би коначно да покаже светски климатски самит децембра у Копенхагену. Председавајући Савета ЕУ шведски премијер Фредрик Рајнфелд апелује на колеге да отворе понуде и што конкретније саопште колико су спремни да одвоје за „лечење” атмосфере.

Он је навео да „жели одмах резултате, али не по сваку цену”, сугерисао „конкретне суме које ће бити путоказ другим странама” и позвао на више отворености унутар ЕУ. ЕУ жели да потврди лидерску улогу на пољу климе и умањењу њених штетних последица. Одлуке о финансијском доприносу Јапана и САД зависе од суме коју ће понудити Европа, због чега је Брисел под додатним међународним притиском.

Додатни проблем ствара подела унутар 27 држава, јер неке као Мађарска и Пољска траже изузеће земаља са истока ЕУ од финансирања нових светских програма због материјалних потреба код куће, сматрајући „неприхватљивим да се трошкови деле”.