Коцкање из очаја

Коцка и коцкарски дугови одвели су многе породице у Србији у „дужничко ропство”, али о томе се у јавности мало говори док нове кладионице и коцкарнице ничу на сваком кораку, а помама за разноликим играма на срећу постала је део наше свакодневице.

– Нико у Србији не води евиденцију о томе колико је самоубистава и убистава у породици извршено у очајању због коцкарског дуга, колико је због тога учињено крађа, разбојништава и превара. Коцкање је у земљама у транзицији постало нови вид болести зависности, исто као наркоманија и алкохолизам. У свим земљама на просторима бивше Југославије коцкарнице и кладионице никле су као печурке. Људи се коцкају „на црту”, али до сада нико није упро прстом у одређену кладионицу која има своје дужнике. О томе нема писаних трагова па је зато и тешко доказиво. Самоубиства се само евидентирају, без много истраживања о мотиву, а судски поступци за убиства тек понекад открију да је коцкарска страст била главни окидач – каже за „Политику” адвокат Марко Миловић, дугогодишњи саветник у Окружном суду у Београду.

Према неким незваничним проценама, каже он, Србија је при врху листе коцком заражених европских земаља, а испред нас је само Босна и Херцеговина, у којој је регистровано 1.512 кладионица. У БиХ постоји једна кладионица на 2.500 становника, док у Србији на једну кладионицу „долази” 4.300 грађана. Када се ове цифре упореде, на пример, са ситуацијом у Великој Британији, где је једна кладионица регистрована на чак 7.000 становника, онда је јасно колико је коцка на нашим просторима узела маха.

Незапосленост, мале зараде и дугогодишња немаштина у земљама у транзицији главни су разлози зашто се људи окрећу оваквом начину да дођу до лаке, брзе и велике зараде.

– Спортско клађење дуго је сматрано најбезазленијим обликом коцкања, али је то схватање превазиђено јер људи на спортским кладионицама, као и на свакој коцки, губе куће и аутомобиле. Према оцени стручњака Завода за болести зависности, погрешно је мишљење да је спортско типовање само разбибрига, јер се велики број кладилаца временом потпуно посвети клађењу, све подређују томе и запостављају породицу и посао. Због тога се клађење назива забавом која осамљује – каже Миловић, који је недавно о овом проблему говорио на Копаоничкој школи природног права.

Навео је најновије податке Управе за игре на срећу, према којима тренутно у Србији легално раде 34 предузећа приређивача кладионица који имају 1.744 уплатна места и 81 приређивач за игре на срећу на аутоматима који имају 16.107. апарата.

– Чак и ако би се могло доказати да кладионице смишљено увлаче своје клијенте у неку врсту дужничког ропства, остаје питање кога казнити и за које кривично дело. Коцкање је декриминализовано новим законом, а од широке лепезе игара на срећу практично је забрањено само „шибицарење” које је очигледна превара јер се иде на то да сваки играч изгуби, а улози иду од 10 до 50 евра. Сама жеља за повратком изгубљеног новца је удица која „пеца” сав новац из џепа. Ту нема никаквих елемената игре већ је реч о кривичном делу преваре, а у судској пракси се третира као прекршај из Закона о јавном реду и миру – објашњава Миловић.

Он указује да је забрана клађења малолетницима само „мртво слово на папиру” јер узраст играча нико не контролише. По Закону о играма на срећу, кладионица ће платити новчану казну и то само ако малолетник буде затечен у игри, али кривична одговорност било којег појединца за то није предвиђена.

– Млади коцкари, а нарочито незрели тинејџери, никада нису добитници. Само „превејани вукови” могу да знају неке трикове. У највећем броју случајева ишчекивање великог добитка је узалудно. Коцкари су вечити губитници. То не мора да буде страшно ако је реч о малим сумама и забави, али многи иду на велику улоге, често охрабрени неким солидним добитком, па се задужују и западају у велике проблеме које трпи читава породица – каже Миловић.

Сама помисао на могућност великог добитка или повраћаја изгубљеног новца је сигуран пут ка понору. Наш саговорник тврди да је нада да ће се коцком вратити коцкарски дуг равна могућности коцкара да путује „спејс шатлом” у свемир.