Азил у Раковици – дом за уличне псе

Азил у Раковици, површине око хектара, који може привремено да удоми око 450 паса, ради двадесетак дана и још се уходава, али резултати већ постоје: 10 кучића је склоњено са улице, стерилисано и нађени су им власници.

Запослени проверавају агресивност уличних паса, вакцинишу их и разматрају могућност њиховог повратака на улице. Агресивни остају, а стерилисане питоме четвороношце враћају на асфалт. Многи љубимци су спремни на усвајање и тако ће пси улице константно циркулисати азилом.

Рад прихватилишта је, каже Владимир Терзин, помоћник секретара за комунално-стамбене послове, предуслов за спровођење стратегије решавања проблема паса луталица.

– Немачки ветеринари ће да стерилишу око 500 паса и мачака, а кроз месец дана треба да вакцинишемо 800 кучића. Потписали смо уговор са Ветеринарским факултетом, а водићемо евиденцију и о такозваним власничким псима. Они су много већи проблем јер је неопходно да их чипујемо, евидентирамо и стерилишемо како бисмо спречили некажњено напуштање љубимаца – каже Терзин.  

Предвиђено је да на овом месту ускоро проради и први образовни центар који ће се бавити обуком паса за слепе и хендикепиране особе. У Београду за сада не постоји школа за обуку паса водича, па се до њих долази у иностранству, на компликован начин и уз неопходних 9.000 евра.

У прихватилишту за псе радиће и „хотелски део”, па ће суграђани за време путовања моћи да повере љубимце на чување.

Град планира да у следећој години изгради још од три до пет азила и тако значајно смањи број напуштених животиња.

Даница Дробац, председница Европске иницијативе 17, организације за заштиту животиња, поздравља отварање азила, али верује да он не може да реши узрок – неодговорно понашање власника.

– Како склањају стерилисане псе да би се растеретиле улице, тако се појављују нестерилисани. Сваког другог дана нађемо кутију пуну штенаца. Нико у граду не зна колико има власничких паса па се запитајте како ћемо решити проблем ако нису пописани, или чиповани – истиче Дробац.

Она нефункционалном сматра и локацију, јер верује да су ретки они који ће желети да путују до Ресника.