Гради се 68, у плану стотине нуклеарки

Страх од неких нових катастрофа по чернобиљском сценарију постепено је пао у сенку идеје да су нуклеарке најпримамљивије решење за превазилажење вртоглавог раста цена нафте и глобалног загревања. У кабинетима премијера и председника широм света све чешће се доносе одлуке о томе да је „цепање атома” најбољи начин да се сачувају економије њихових земаља и то пре свега од цена гаса и црног злата, односно земаља које су највећи снабдевачи овим енергентима.

Недавна одлука Владе Велике Британије да одобри изградњу нове генерације нуклеарних електрана, према свему судећи, утицаће и на друге европске државе, које желе да буду енергетски што независније и то уз образложење да ће нуклеарне електране смањити емисију гасова, главне кривце за климатске промене.

Према речима Џона Хатона, британског министра за енергетику, Велика Британија мора да гради нуклеарне електране, јер ће јој то помоћи да избегне превелику зависност од увоза енергената, док се резерве нафте на налазиштима у Северном мору брзо смањују, пренео је Ројтерс. Велика Британија сада производи 18 одсто струје у нуклеарним електранама.

„Не желим вештачки да ограничавам удео струје који ће Велика Британија моћи да производи од нуклеарне енергије или било ког другог извора који омогућава производњу уз мале емисије угљен-диоксида”, рекао је Хатон обраћајући се члановима парламента. (/slika2)
Међутим, иза еколошких образложења и борбе против климатских промена, крије се и покушај да се избегне превелика зависност од руског гаса. Наиме, прошлогодишње руско затварање гасне славине Украјини уверило је Италију, Мађарску, Француску, Немачку и још најмање седам земаља централне и источне Европе да исувише зависе од руског гаса. Штавише, према европским проценама, ЕУ ће до 2020. године две трећине енергетских потреба задовољавати из увоза, и то углавном из Русије.

Путиново затезање са Украјином, кроз коју пролази један гасовод ка ЕУ, према европским аналитичарима, дало је у Бриселу „ветар у леђа” лобистима за амбициозан програм развоја нуклеарне индустрије. Донедавно, нуклеарна енергија није имала светлу будућност у ЕУ, али сада само Француска ликује што не само што није кренула у затварање својих нуклеарних електрана већ је развила своју нуклеарну индустрију. Чак 78 одсто струје Французи добијају из нуклеарних извора, док се у свету у нуклеаркама производи 16 одсто укупне производње струје.

Ставови земаља ЕУ према нуклеарној енергији су ипак и даље подељени, тако да Немачка и Шведска настављају припреме за прекид производње нуклеарне енергије, док Бугарска, Румунија и Словачка крећу у изградњу нових електрана.

Од укупно 27 чланица ЕУ, њих 12 нема нуклеарни реактор и то Аустрија, Естонија, Летонија, Пољска, Португалија, Малта, Кипар, Луксембург, Ирска, Данска, Грчка и Бугарска. Од 15 чланица ЕУ које имају нуклеарке, Француска их има највише – чак 59, следи Велика Британија са 23, Немачка 17, Шведска 10, Шпанија девет, Белгија седам, Словачка и Чешка по шест, Мађарска, Румунија и Финска по четири, док по једну нуклеарну електрану имају Литванија, Холандија и Словенија.

„Суочавамо се са нуклеарном ренесансом. Нуклеарна енергија више није ђаво. Ђаво је угаљ”, рекла је Ловержон.
(/slika3) Ове речи поткрепљује чињеница да су чак и САД после безмало тридесетогодишње паузе од хаварије атомске централе „Острво три миље” у Пенсилванији, одлучиле да почну изградњу нове нуклеарке. Кина има пет нуклеарки а планира до 2020. да пусти у рад више од 30 нуклеарних електрана у покушају да са што мање штете по околину енергетски подупре своју захукталу економију. Изградњу нуклеарки најавио је и белоруски председник Александар Лукашенко, док су иранске власти објавиле да ће после завршетка нуклеарке „Бушер”, расписати међународни тендер за изградњу чак 19 нуклеарних електрана.

Иако су западне силе, предвођене САД, забринуте само око иранског и севернокорејског нуклеарног програма, анализе показују да забринутост не може бити резервисана само за земље у развоју. Наиме, прошлог лета јавност у Немачкој жестоко је напала фирму која управља немачким реактором због тога што је са закашњењем известила о пожару у атомској централи у близини Хамбурга. До јавности са значајним закашњењем стигла је и информација о ургентном затварању два нуклеарна реактора у Бугарској, док се јапанска нуклеарна индустрија још опоравља од открића лажних извештаја приликом инспекције нуклеарних реактора пре пет година.

Поборници нове генерације нуклеарних реактора тврде да ће успети да креирају у потпуности сигуран реактор са бољим заштитним механизмима. Међутим, не само што активисти еколошких организација сумњају у то да ће нова генерација реактора бити сигурнија од претходне, већ је у изјави за АП ту сумњичавост изразио и Ханс Холгер Рогнер, шеф Одељења за планирање и економске студије у Међународној агенцији за атомску енергију. Упркос томе, у овој институцији Уједињених нација процењују да ће се за две деценије производња нуклеарне енергије у свету безмало удвостручити. Чак ни пораст цене уранијума неће утицати на овај тренд, јер она учествује у цени производње нуклеарне енергије само са пет одсто.

-----------------------------------------------------------

Србија у обручу

У Србији је на снази мораторијум на изградњу нуклеарки, који је усвојила још Скупштина СФРЈ 1989. године, а непосредан повод је био несрећа у Чернобиљу. Осим мораторијума, против изградње нуклеарки је и постојећа Стратегија о енергетици, којом није предвиђено да Србија добија електричну енергију на такав начин. То је рекао министар рударства и енергетике Александар Поповић, реагујући новембра прошле године на изјаву потпредседника владе Божидара Ђелића, да би Србија требало да преиспита мораторијум о градњи нуклеарних електрана, с обзиром на то да оне на најјефтинији и најчистији начин производе електричну енергију.

Ђелић се позвао на пример Бугарске, која је поред инцидента у нуклеарки Козлодуј, донела одлуку о изградњи нове. Ђелић је том приликом најавио да ће „ускоро” бити усвојена Стратегија о енергетској ефикасности, као и да ће се ревидирати постојећа Стратегија о енергетици.

Бугарска се у међувремену упустила у изградњу не једног већ два реактора, а то планирају Румунија и Словенија. Словеначки министар економије Андреј Визјак рекао је да је изградња другог реактора, поред Кршког, врло изгледна. Изградња другог реактора увршћена је у попис развојних пројеката Словеније до 2023. године.

Поред Словеније са једним реактором, у региону реакторе имају још Бугарска и Румунија (по два) и Мађарска (четири).

-----------------------------------------------------------

Велики бизнис за САД и Русију

Иако у јавности нуклеарна индустрија није превише популарна, велики број држава активно учествује не само у развоју ове гране индустрије зарад својих потреба, већ и због извоза. Протеклих дана француски председник Никола Саркози арапским земљама у Персијском заливу свесрдно је нудио помоћ у развоју нуклеарне индустрије у мирнодопске сврхе, желећи да француским компанијама обезбеди послове вредне више милијарди долара. Да је атомска енергија добар бизнис сведочи и амерички пример, будући да америчка нуклеарна компанија „Вестингхаус” редовно добија пореске олакшице, између осталог и за лобирање људи који ће донети послове њиховој нуклеарној индустрији. У протеклих 30 година, када САД није градила нуклеарке, редовно је другим земљама одобравала кредите за градњу атомских централа. Осим тога, америчке компаније за све послове изградње нуклеарки у трећем свету морају пред конгресном комисијом Сената да оправдавају средства дата за корупцију појединих људи у владама земаља где су ангажовани.

Протеклих година и Русија је побољшала своју економију продајом нуклеарне технологије и реактора и то земљама широм света. Руски председник Владимир Путин је недавно одобрио амбициозну обнову руске нуклеарне индустрије и то изградњом 26 нових централа, а није ни занемарити и то да овај план укључује изградњу додатних 60 нуклеарних електрана намењених за извоз у наредних 20 година.

Русија планира и да изгради више јединствених, плутајућих нуклеарних електрана, које ће од 2010. године грејањем и енергијом снабдевати удаљене регије, где још није „доведена” струја.

У Аустралији, која има највеће рудне залихе уранијума на свету, досад није била изграђена ниједна нуклеарка, али за једну деценију у погон ће бити пуштена прва атомска централа. Енергетски стручњаци прогнозирају да ће до прве половине овог века на најмањем континенту на планети у погону бити 25 нуклеарних реактора, који ће производити више од трећине струје у тој земљи. Иначе, по резервама уранијума, на другом месту је Казахстан са 17 одсто светских залиха, док Канада има девет одсто.

-----------------------------------------------------------

Највећи бум се очекује у Кини

У свету се тренутно нуклеарна енергија производи у 439 постројења, а граде се 34 реактора од чега четири у ЕУ, и то два у Бугарској и по један у Финској и Француској.
Ипак, највећи нуклеарни бум очекује се у Кини, Индији и другим земљама у развоју. Премда су званично у изградњи 34 нуклеарна реактора широм света, укупно је у плану подизање више од 100 нуклеарки и то у Аргентини, Бразилу, Јужноафричкој Републици, Вијетнаму, Тајланду, Египту и Турској.

Према процени Ане Ловержон, генералне директорке француске нуклеарне компаније „Арева”, до 2030. године биће у свету изграђено између 100 и 300 нових реактора.

-----------------------------------------------------------

Поклон за терористе

Поборници нуклеарки своје ставове објашњавају тиме да су нуклеарне електране мање штетне од термоелектрана или хидроцентрала, с обзиром на то да таква електрана, снаге 1.000 мегавата годишње, произведе 500 кубика радиоактивног отпада, док термоелектрана исте снаге произведе осам милиона тона угљен-диоксида, 40.000 тона сумпор-диоксида и 6.000 тона прашине. У временима све скупљих енергената, лобисти за нуклеарну индустрију поручују: „Када не будете имали струју или она буде прескупа за вас, обратите се еколозима”.

Противници, пак, сматрају да нуклеарке нису одговор за глобално загревање јер се ствара хиљаде тона отпада за који не постоји јасна стратегија те се оставља као смртоносно наслеђе будућим генерацијама. „Гринпис” је нове нуклеарке проценио и као катастрофалан поклон терористима.