Мобилна искушења

Забраните ми изласке, укините џепарац, одузмите компјутер, само ми оставите мобилни – без њега не постојим! – завапио је један београдски средњошколац коме су родитељи запретили казном због лошег успеха у школи: испоставило се да је, уместо да учи, разговарао и размењивао поруке.

Неки стручњаци би одузимање мобилног телефона тинејџеру оценили као веома паметан потез, не (само) зато што је то делотворна васпитна мера, већ првенствено јер значи уклањање могуће претње по здравље „духа и тела” младих. Наиме, ова неоспорно корисна стварчица, која је већем делу човечанства олакшала, улепшала, побољшала и, у одређеним случајевима, спасла живот, оптужена је да може изазвати разна обољења, од пада имунитета, оштећења слуха, смањења репродуктивних способности, тумора на мозгу, кардиоваскуларних сметњи, генских оштећења и прераног губитка памћења, па до патолошке зависности.

Коначни суд још није изречен, али многобројна истраживања у свету досад су показала три ствари. Прво, умерена – повремена и краткотрајна – употреба мобилних телефона, у складу са упутствима, неће нам нашкодити. На располагању нам је и читав низ савета и мноштво справа (антене, слушалице, заштитни керамички цилиндри, маске, филтери...) које би требало да неутрализују његово зрачење. Друго, претерано коришћење ове справе може бити опасно по здравље, поготово на дужи рок (резултати најновије студије Америчке здравствене фондације указују да би се последице зрачења мобилних телефона могле појавити за десетак година, кад садашњи тинејџери буду заснивали породицу и градили каријеру). Треће, млађој деци би требало, из предострожности, сасвим онемогућити, а тинејџерима ограничити држање ове справе, која би – попут свих осталих микроталасних уређаја – својим зрачењем могла лоше утицати на организам у развоју.

А управо су деца најватренији поборници мобилног телефона. Сад је већ и у нашој средини постало уобичајено да га и ђаци нижих разреда носе са собом у основну школу (па и малишани у вртић!). Упркос протестима и жалбама професора, „целуларац” упорно омета наставу у средњим школама и на факултетима. Тинејџери не престају да „куцкају” ни за време позоришних и биоскопских представа (на ужасавање околине) или док ручају са породицом (што редовно изазива гнев родитеља), па ни кад ходају улицом – а та непажња би их већ могла коштати главе.

Нова манија – номофобија

Припадници старијих генерација који су и обичан, фиксни телефон користили углавном за кратак договор, а са пријатељима се дружили уживо, тешко разумеју везаност својих потомака за справицу што сваки час пишти, свира и производи разне друге звуке, док данашњи тинејџери једноставно не могу ни да замисле како је свет изгледао пре мобилних телефона.

(/slika2)Досадашња истраживања у развијеним земљама показала су да више од половине корисника мобилних телефона спада у готово патолошке зависнике од ове справице, који су у сталном паничном страху од могућности да негде забораве телефон, да им се испразнила батерија, да су на месту где нема домета или да су истрошили кредит. Некима је довољно да се мобилни не огласи пар сати, и већ се унервозе. Стручњаци су смислили и име за ову нову болест – номофобија, од речи „no mobile“ („без мобилног“) и „фобија”.

А амерички „Часопис за психијатрију” пише о новој врсти менталног поремећаја – зависности од слања СМС-а, којој су највише подложни тинејџери. Као драстичан случај помиње се малолетна Американка која је слала и до 5.000 порука месечно. Нажалост, све је више њених вршњака који би да оборе овај неславни рекорд. Психијатри зато препоручују да се обрати пажња на тинејџере који занемарују уобичајене, непосредне контакте са осталим људима, запостављају дневне активности због порука или постају депресивни када им се ускрати та врста комуникације.

Деца најугроженија

Примаријус др Радомир Ковачевић, начелник Центра за заштиту од јонизујућег и нејонизујућег зрачења при Институту за медицину рада и радиолошку заштиту Србије „Др Драгомир Карајовић” у Београду, упозорава и на другу опасност:

– Око 70 одсто радиофреквентног зрачења које емитује мобилни предајник док телефонирамо, продире један центиметар у дубину главе, претвара се у топлотну енергију и загрева ткива, чиме се повећава ризик од настанка тумора главе и ушне шкољке. Мобилни телефони су посебно опасни по здравље најмлађих: зрачење допире много дубље у главу петогодишњака него одрасле особе, јер су кости лобање малишана неупоредиво тање – каже др Ковачевић.

– У студији Међународног центра за истраживање рака наведени су закључци да електромагнетни таласи, какве емитују и преносиви телефони, „могу бити канцерогени за човека и потенцијална опасност за настанак леукемије код деце“. Ипак, ниједна студија није затражила забрану коришћења мобилног телефона, само препоручују да га не носимо уз тело, да прекинемо везу кад је лош пријем јер је тад зрачење веће, и да труднице не би требало да га држе у близини стомака, а деца у џепу у близини срца и гениталних органа. У ствари, најбоље би било да га деца у време раста и развоја уопште не носе – додаје наш саговорник.

(/slika3)И угледни британски научник Вилијам Стјуарт сматра да малишани млађи од осам годинауопште не би смели да користе овај апарат, деца од осам до 14 година само у крајњој нужди, а старија – уз опрез. „Ако имате тинејџера и сматрате да му мобилни телефон заиста користи за личну безбедност, то је онда ваша лична одлука као родитеља, али мислим да нема никаквог оправдања да овај телефон буде доступан деци између три и осам година“, истиче Стјуарт.

У Великој Британији се, зато, родитељима препоручује да деци не дозволе употребу мобилних, или да њихову примену ограниче на десетак минута разговора током дана (деца која их користе дуже од 60 минута дневно могла би чак да изгубе и слух, указује др Мајкл Хофер, оториноларинголог),  а француска влада се спрема да донесе забрану коришћења ових телефона у основном школама. И поред тога, мобилни телефони су једини електрични уређаји на којима чак не постоји ни превентивно упозорење да се држе даље од домашаја деце. Да ли то значи да доктори, можда, превише брину и претерују са упозорењима?

Истине и заблуде

Мобилни телефони, као и базне станице помоћу којих се одвија комуникација, емитују радио-таласе сасвим другог спектра у односу на радиоактивна зрачења. Ти електромагнетни таласи, према доступним сазнањима, немају штетно дејство по људско здравље, уколико су уређаји исправни и раде у оквиру законом прописаних вредности.

– Уз сваки мобилни телефон купац добија и информацију о зрачењу апарата, које се мери специфичном стопом апсорпције, такозваном САР (Specific Absorption Rate) вредношћу. Она означава количину електромагнетне енергије коју наше тело упија у јединици времена док користимо мобилни телефон. Према препоруци Светске здравствене организације, САР се ограничава на 2 W/kg, мада људско тело може да толерише и 50 пута већу вредност. Уз то, мобилни телефони имају механизам за динамичку контролу снаге који обезбеђује да уређај увек зрачи минималном снагом потребном за задати квалитет комуникације. Сваки овакав телефон, купљен код оператера и овлашћеног дистрибутера, поседује сертификат Републичке агенције за телекомуникације који потврђује да је апарат урађен у складу са прописима, по свим карактеристикама, укључујући и САР – каже Драгана Ротер-Црквењаков, руководилац корпоративних комуникација у компанији „Вип мобајл“.

Не постоје препоруке произвођача колико времена у току дана је безбедно користити мобилни телефон, каже наша саговорница, јер је став релевантне научне јавности, Светске здравствене организације и Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења (ICNIRP) да коришћење исправног мобилног телефона, у складу са упутством, не утиче на здравље.

За јачину зрачења је битно и да ли се налазите у подручју где је покривеност сигналом добра, јер ваш телефон тада са мање снаге успоставља везу са базном станицом. Такође, ако неко жели да додатно смањи изложеност радио-таласима, може, поред разговора, да комуницира слањем СМС-а и ММС-а. Могуће је користити и „хендс фри“ или „блутут“ уређаје којима се телефон држи даље од тела. Много је разних налепница и привезака чији произвођачи тврде да штите корисника од електромагнетне емисије, али њихова ефикасност није доказана, нити су у том својству законски обавезни. Најједноставнији савет је да мобилни телефон користимо ефикасно, да му јачина звука буде подешена на максимум, а сам апарат тек овлаш прислоњен на ухо .

На питање да ли је утврђен оптимални рок трајања мобилног телефона, који, наводно, временом све више зрачи, од стручњака смо добили одговор да је ово вероватно једна од чешћих заблуда везаних за функционисање тих апарата. Они тврде да, ако поседујете уређај који је купљен легално, односно којем нису неауторизовано мењане неке карактеристике, можете безбедно да га користите све док је исправан. „Реномирани произвођачи гарантују квалитет свог уређаја, а ту су и овлашћени сервисери којима можете да се обратите ако имате неке сумње“, уверавају нас домаћи мобилни оператери.

Како нас штите нови закони

У јавности се све чешће исказује забринутост због постављања мобилних предајника који би, на шта упућују неке студије у свету, такође могли неповољно да утичу на здравље људи који живе у близини. Научна истраживања урађена за потребе Светске здравствене организације и Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења, међутим, указују да нема штетних ефеката од емисије мобилних телефона, базних станица и других бежичних уређаја на човеково здравље и околину ако се користе у складу са међународно прихваћеним стандардима.

Требало би истаћи да су у Србији и даље на снази строже граничне вредности ради заштите здравља човека и његове околине. Рецимо, код нас је максимално дозвољен ниво електричног поља од 27,5 V/m, док прописи у Европској унији одређују максимално дозвољени ниво електричног поља од 41 V/m за општу популацију, и чак 90 V/ m за техничко особље.

Нови закони не прописују, као што се понекад у јавности може чути, забрану подизања базних станица у близини места где људи бораве током целог дана, а такву одредницу не садржи ниједан законски акт у Европи, нити постоји препорука сличне садржине Светске здравствене организације. Наш законодавац дефинише категорију „извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса“ (ИПИ) и „подручја повећане осетљивости” .

У потоње спадају стамбене зоне, школе, вртићи, болнице и друга места на којима људи могу боравити 24 сата дневно, док су извори од посебног интереса они који у зонама повећане осетљивости могу да генеришу нивое нејонизујућег зрачења више од 10 одсто од законом прописаних вредности. Ови извори подлежу посебном режиму градње и експлоатације: за њих је потребно израдити студију о процени утицаја на животну средину и вршити периодична контролна мерења нивоа нејонизујућег зрачења које они генеришу.

Постављање базних станица мобилне телефоније је изузетно захтеван инжењерски посао, који се реализује у складу са лиценцом коју оператор има, а под надзором Републичке агенције за телекомуникације. Ову област регулишу недавно донети Закон о грађењу, Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о заштити од нејонизујућих зрачења. Пошто је ово и велика инвестиција (рецимо „Вип мобајл“ је, како сазнајемо, у последње две и по године у изградњу властите мреже инвестирао више од 200 милиона евра), у најбољем је интересу власти, оператера и крајњег корисника да овај посао буде оптимално урађен.

Домаћи мобилни оператери су нам потврдили да опрему купују од реномираних иностраних произвођача, што значи да она поседује све домаће и стране сертификате, а рад опреме за телекомуникације се стално контролише мерењем зрачења које врше угледне независне институције, као што су Институт за нуклеарне науке „Винча”, Електротехнички факултет у Београду и Технички факултет у Новом Саду. Они су урадили више од 1.500 мерења на локацијама широм Србије, тако да би требало да верујемо њиховој оцени да се мобилни оператери придржавају прописаних граница електромагнетног зрачења.

Питање које на крају треба поставити није, дакле, да ли би требало да користимо мобилне, већ – како да их безбедно употребљавамо.

Александра Мијалковић

-----------------------------------------------

Нови зависници

Поседовати овај уређај за младе није само практична ствар, већ и питање престижа, идентификације са узорима (који их „бомбардују” са реклама), али и личне несигурности. Наиме, лакше је комуницирати СМС-ом него „очи у очи”. Да би се, међутим, развила болесна зависност од мобилних телефона, која се обично јавља заједно са опсесивном везаношћу за компјутер, односно интернет, потребни су посебан, интровертан тип личности и специфично окружење (дисфункционална породица). У лечењу јој приступамо у склопу других зависности и злоупотреба, кроз породичну терапију. Како је реч о новијој појави, која још није медицински класификована, за њу не постоје утврђени дијагностички критеријуми, а истраживања у свету су још у зачетку – каже др Ивица Младеновић, психијатар, који у Клиници за болести зависности при Институту за ментално здравље у Београду води Дневну болницу за болести зависности у адолесценцији.

-------------------------------------------------------

Бројке, бројке

* Број корисника мобилних телефона у свету: 4,2 милијарде

* Број корисника мобилних телефона у Србији: 9,7 милиона

* Просечни месечни рачун за разговор мобилним телефоном у Србији: 370 динара

* Количина електромагнетне енергије коју наше тело упија док разговарамо мобилним телефоном: 2 W/kg, (људско тело може да толерише до 100 W/kg)

* Максимално дозвољен ниво електричног поља: у Србији: 27,5 V/m, у Европској унији 41 V/m

-----------------------------------------------------

Два – по глави становника

По подацима Међународног телекомуникационог савеза, око две трећине људи на нашој планети, или око 4,2 милијарде (што је двоструко више него 2000. године!), користи мобилне телефоне, који тако заузимају друго место међу најприхваћенијим технологијама за личну употребу (одмах иза телевизора са 4,9 милијарди корисника, али много испред рачунара са 1,9 милијарди корисника). У просеку сваки корисник поседује два „целуларца“, а предвиђање је да ће их до 2015. имати по шест. Према последњем извештају Републичке агенције за телекомуникације, на крају 2008. године Србија је имала око 9,7 милиона корисника услуга мобилне телефоније, при чему сваки четврти корисник има по две СИМ картице, односно два мобилна телефона.

--------------------------------------------------

Десет препорука

Група од 20 чувених кардиолога из разних земаља, које је окупио Давид Серван Шрајбер, професор психијатрије на Универзитету у Питсбургу (САД), сачинила је 10 препорука за заштиту од електромагнетних таласа које емитују мобилни телефони:

Забраните га деци млађој од 12 година, осим у хитним случајевима, јер су органи у развоју осетљивији на електромагнетне таласе.

Држите телефон (кад не разговарате) на удаљености од једног метра од тела, јер се тако амплитуда магнетног поља смањује 50 пута.

Удаљите се од особе која разговара мобилним бар један метар.

Избегавајте ношење мобилног непосредно уз тело и не остављајте га ноћу у близини кревета.

Антену усмерите од тела.

Што краће разговарајте мобилним телефоном, и не приближавајте га уху све док се позвана особа не одазове.

Приликом разговора редовно мењајте ухо на којем држите овај уређај.

Избегавајте коришћење мобилног када је слаб сигнал или приликом брзог кретања, на пример у аутомобилу или возу.

Уместо да разговарате, шаљите поруке.

 Изаберите уређај с електромагнетним таласима који најмање продиру у организам, што може да се утврди у консултацији с оператером или прегледом упоредне листе нивоа електромагнетних таласа које емитују различити модели уређаја (на сајту www.guerir.fr)

----------------------------------------------------------

Мењали сина за телефон

Један млади пар из Пекинга мењао је свог новорођеног сина – за два нова мобилна телефона. Како је објавила агенција ДПА, они су бебу, рођену пет дана раније, продали за око 1.500 долара, да би купили справице за којима су чезнули. Након што су ухапшени, по пријави дететовог стрица, 22-годишња мајка се правдала полицији: „Нисам знала да је незаконито продати сина“.