Птица људождерка

Птичурина из маорских легенди, која је била толико велика и снажна да су јој и људи били плен, уистину је постојала. То је такозвани орао Haast (Harpagornis moorei), задивљујућег распона крила и огромних канџи, црно-беле боје с црвеном крестом и жуто-зеленим врховима на крилима.

Најраније записе донео је Џорџ Греј, један од првобитних гувернера Новог Зеланда, а први костур орла открио је сер Јулиус фон Хаст у мочварном муљу седамдесетих година 19. века. Научници су испрва мислили да је то стрвинар, јер је имао кљун сличан лешинарском.

После темељних прегледа, у којима је коришћена савремена технологија, истраживачи из Музеја Кентербери и са Универзитета Нови Јужни Велс доказали су да је птица имала тако јаку карлицу да је могла задати смртоносан ударац при обрушавању на плен брзином од 80 километара на сат! Распон крила достизао јојје три метра, а тежила је 18 килограма. Била је двоструко већа од највећег данашњегорла, с канџама великим као тигрове шапе.

Главни плен била му је моа, птица која није могла да лети (достизала је до два и по метра и тежила од 250 килограма), чији су остаци нађени су с траговима орлових канџи и кљуна.

На Новом Зеланду не постоје аутохтони копнени сисари, јер се ова острвска земља пре 65 милиона година одвојила од осталих континената. Тако су птице попуниле место у природном ланцу на којем су се, иначе, налазили велики сисари попут јелена и говеда. У том низу дотична птичурина одговарала би лаву. Изумрла је, наводно, пре хиљаду година с доласком насељеника који су истребили моу.