Маск: Летови на Марс већ 2026.
Колонизација Марса би могла да буде ближе него што се замишља. Илон Маск је још једном одредио датум за крајњу амбицију своје компаније СпејсИкс, рекавши да би прва мисија свемирског брода Старшип на Црвену планету могла да буде лансирана до краја 2026. године.
То је изузетно смео циљ који би означио нову прекретницу у међупланетарним плановима компаније.
Како преноси BBC, мисија планирана за 2026. годину не би превозила људе. Уместо тога, СпејсИкс планира да пошаље беспилотни Старшип, замишљен као пробу за тестирање кључних система, пре било каквог покушаја слетања људи на Марс.
Маск процењује да постоји 50 одсто шанси да ће СпејсИкс успети да пошаље беспилотну летелицу на Марс у том року за лансирање. Овај број обухвата и технолошко самопоуздање и необично искрено признање колико је тежак изазов пред компанијом. Година 2026. није произвољна. Наредне године Земља и Марс ће се поравнати на начин који значајно смањује време путовања и потребе за горивом, са могућношћу лансирања која се дешава само отприлике сваке две године.
Старшип је окосница целе стратегије. Висок 123 метра, то је највећа ракета икада направљена и дизајнирана да буде у потпуности поново употребљива. За Маска, то је неопходно возило за претварање Марса из визије у реалну дестинацију, пише Daily Digest.
Неуспешни пробни летови
Претходни пут на Марс био је све само не гладак. Старшип је претрпео вишеструке кварове током пробних летова, укључујући две експлозије у ваздуху 2025. године.
СпејсИкс тренутно анализира податке како би разумео губитке мотора и структурне слабости. Након најновијег инцидента, Америчка федерална управа за ваздухопловство захтевала је формалну истрагу пре него што је одобрила даље летове.
Регулаторни надзор додаје још један слој неизвесности већ крхком временском оквиру. Упркос помињању колонизације, 2026. година не би означила одлазак људи на Марс, већ би представљала почетно поглавље дужег низа техничких мисија, осмишљених да тај циљ учине остваривим, преноси BBC.
Маск је сугерисао да би, ако ране мисије буду успешне, прва људска слетања могла да почну око 2029. године. Ипак, како истиче Ал Џазира, Маск, такође, признаје да је 2031. година реалнији сценарио.
Дугорочни циљ остаје непромењен: претварање човечанства Земље у мултипланетарну врсту. Марс заузима централно место у тој визији, замишљен као други дом који би могао да заштити људску цивилизацију на дужи рок.
Оптимус лети на Марс
Прва мисија на Марс могла би укључивати и Теслиног хуманоидног робота, Оптимуса. Његово присуство било би, углавном, симболично, показујући технолошку амбицију, а не научну нужност.
Јавно представљен 2024. године, Оптимус је дизајниран да обавља свакодневне задатке. Маск је рекао да би на крају могао да кошта између 20.000 и 30.000 долара, појачавајући његову експерименталну природу у оквиру шире нарације о Марсу.
Марс није једини краткорочни фокус СпејсИкса. Компанија, такође, игра централну улогу у НАСА-иним лунарним амбицијама, а очекује се да ће модификована верзија Старшипа послужити као људски лендер за програм Артемис.
И неуспела мисија имаће позитивне ефекте
Маскови временски оквири за мисије на Марс мењали су се више пута кроз године. У ранијим презентацијама је говорио о амбициозним плановима да би први беспилотни летови могли да се десе већ до 2018. године, а ова идеја се није остварила како је првобитно замишљена.
Током развоја система Starship, SpaceX је 2024. формално најавио да би прве беспилотне мисије према Марсу могле да буду лансиране током 2026. године због повољног орбиталног „прозора” између Земље и Марса.
Приметно је да је сам Маск ублажио очекивања. Његово инсистирање на вероватноћи од 50 одсто је ретко у његовој реторици и истиче истинску неизвесност која окружује мисију, преносе интернет портали.
Стручњаци са опрезом третирају нове најаве. Техничка сложеност, неуспеси у тестирању и регулаторна ограничења, значе да сваки рок остаје привремен. У овом оквиру, свака мисија без посаде је осмишљена да валидира системе, идентификује недостатке и смањи ризик пре него што људски животи буду угрожени.
Чак би и неуспешан покушај 2026. године означио историјски тренутак у модерном истраживању свемира. Међупланетарно лансирање ових размера имало би научне, економске и културне импликације на глобалном нивоу.
Иако је мало вероватно да ће 2026. бити година када ће Марс бити заиста колонизован, то би могла да буде година када ће прича заиста почети несигурним првим корацима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
