Mask: Letovi na Mars već 2026.
Kolonizacija Marsa bi mogla da bude bliže nego što se zamišlja. Ilon Mask je još jednom odredio datum za krajnju ambiciju svoje kompanije SpejsIks, rekavši da bi prva misija svemirskog broda Staršip na Crvenu planetu mogla da bude lansirana do kraja 2026. godine.
To je izuzetno smeo cilj koji bi označio novu prekretnicu u međuplanetarnim planovima kompanije.
Kako prenosi BBC, misija planirana za 2026. godinu ne bi prevozila ljude. Umesto toga, SpejsIks planira da pošalje bespilotni Staršip, zamišljen kao probu za testiranje ključnih sistema, pre bilo kakvog pokušaja sletanja ljudi na Mars.
Mask procenjuje da postoji 50 odsto šansi da će SpejsIks uspeti da pošalje bespilotnu letelicu na Mars u tom roku za lansiranje. Ovaj broj obuhvata i tehnološko samopouzdanje i neobično iskreno priznanje koliko je težak izazov pred kompanijom. Godina 2026. nije proizvoljna. Naredne godine Zemlja i Mars će se poravnati na način koji značajno smanjuje vreme putovanja i potrebe za gorivom, sa mogućnošću lansiranja koja se dešava samo otprilike svake dve godine.
Staršip je okosnica cele strategije. Visok 123 metra, to je najveća raketa ikada napravljena i dizajnirana da bude u potpunosti ponovo upotrebljiva. Za Maska, to je neophodno vozilo za pretvaranje Marsa iz vizije u realnu destinaciju, piše Daily Digest.
Neuspešni probni letovi
Prethodni put na Mars bio je sve samo ne gladak. Staršip je pretrpeo višestruke kvarove tokom probnih letova, uključujući dve eksplozije u vazduhu 2025. godine.
SpejsIks trenutno analizira podatke kako bi razumeo gubitke motora i strukturne slabosti. Nakon najnovijeg incidenta, Američka federalna uprava za vazduhoplovstvo zahtevala je formalnu istragu pre nego što je odobrila dalje letove.
Regulatorni nadzor dodaje još jedan sloj neizvesnosti već krhkom vremenskom okviru. Uprkos pominjanju kolonizacije, 2026. godina ne bi označila odlazak ljudi na Mars, već bi predstavljala početno poglavlje dužeg niza tehničkih misija, osmišljenih da taj cilj učine ostvarivim, prenosi BBC.
Mask je sugerisao da bi, ako rane misije budu uspešne, prva ljudska sletanja mogla da počnu oko 2029. godine. Ipak, kako ističe Al Džazira, Mask, takođe, priznaje da je 2031. godina realniji scenario.
Dugoročni cilj ostaje nepromenjen: pretvaranje čovečanstva Zemlje u multiplanetarnu vrstu. Mars zauzima centralno mesto u toj viziji, zamišljen kao drugi dom koji bi mogao da zaštiti ljudsku civilizaciju na duži rok.
Optimus leti na Mars
Prva misija na Mars mogla bi uključivati i Teslinog humanoidnog robota, Optimusa. Njegovo prisustvo bilo bi, uglavnom, simbolično, pokazujući tehnološku ambiciju, a ne naučnu nužnost.
Javno predstavljen 2024. godine, Optimus je dizajniran da obavlja svakodnevne zadatke. Mask je rekao da bi na kraju mogao da košta između 20.000 i 30.000 dolara, pojačavajući njegovu eksperimentalnu prirodu u okviru šire naracije o Marsu.
Mars nije jedini kratkoročni fokus SpejsIksa. Kompanija, takođe, igra centralnu ulogu u NASA-inim lunarnim ambicijama, a očekuje se da će modifikovana verzija Staršipa poslužiti kao ljudski lender za program Artemis.
I neuspela misija imaće pozitivne efekte
Maskovi vremenski okviri za misije na Mars menjali su se više puta kroz godine. U ranijim prezentacijama je govorio o ambicioznim planovima da bi prvi bespilotni letovi mogli da se dese već do 2018. godine, a ova ideja se nije ostvarila kako je prvobitno zamišljena.
Tokom razvoja sistema Starship, SpaceX je 2024. formalno najavio da bi prve bespilotne misije prema Marsu mogle da budu lansirane tokom 2026. godine zbog povoljnog orbitalnog „prozora” između Zemlje i Marsa.
Primetno je da je sam Mask ublažio očekivanja. Njegovo insistiranje na verovatnoći od 50 odsto je retko u njegovoj retorici i ističe istinsku neizvesnost koja okružuje misiju, prenose internet portali.
Stručnjaci sa oprezom tretiraju nove najave. Tehnička složenost, neuspesi u testiranju i regulatorna ograničenja, znače da svaki rok ostaje privremen. U ovom okviru, svaka misija bez posade je osmišljena da validira sisteme, identifikuje nedostatke i smanji rizik pre nego što ljudski životi budu ugroženi.
Čak bi i neuspešan pokušaj 2026. godine označio istorijski trenutak u modernom istraživanju svemira. Međuplanetarno lansiranje ovih razmera imalo bi naučne, ekonomske i kulturne implikacije na globalnom nivou.
Iako je malo verovatno da će 2026. biti godina kada će Mars biti zaista kolonizovan, to bi mogla da bude godina kada će priča zaista početi nesigurnim prvim koracima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
