Лепе књиге из Србије

Београд јесте престоница књиге, ту су највеће и најзначајније издавачке куће, али добре књиге се објављују и у Краљеву, Зрењанину, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Вршцу, Сремским Карловцима и другим местима и сада су представљене на Сајму књига у Београду.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева у едицији „Повеља” објавила је ново коло са девет књига. Ту је, пре свега, књига поема Раше Ливаде „Још једино ти можеш”, коју су приредили Слободан Зубановић и Дејан Михаиловић. Однос Ливаде према песми, примећује Зубановић, био је исти као његов однос према људима. Тражио је пријатељство и нудио љубав; славио је сваки тренутак лепог и расипао се у ројевима; даривао је живот и у њему великодушно уживао. Објављене су и књиге изабраних и нових песама Доброслава Смиљанића „Искушења у невидљивом” (избор и поговор Бојана Стојановић Пантовић) и Ане Ристовић „P. S.”, као и збирке Мирољуба Тодоровића „Љубавник непогоде”, Верослава Стефановића „Посед година”, Милоша Латиновића „Седам малих књига”, Снежане Минић „Злато и сребро”, Петра Матовића „Кофери Џима Џармуша” и Николе Живановића „Астапово”. У новопокренутој библиотеци „Посед поетике” објављене су књиге есеја Ане Гвозденовић „Облаци, шкољке и траве” и Михајла Пантића „Други свет иза света”.

Издавачка кућа „Агора” из Зрењанина представила се на овогодишњем Сајму књига у Београду као озбиљан издавач. Објавили су више од четрдесет наслова. Одабрана дела Владимира Пиштала, добитника НИН-ове награде, у девет књига, биће комплетирана до фебруара наредне године, већ је објављено шест књига. Објављена су и изабрана дела Дорис Лесинг, добитнице Нобелове награде за 2007. годину. Пажњу читалаца посебно привлачи антологија „Савремене америчке књижевнице” коју је приредила Александра Изгарјан, романи Владимира Војновича „Расељено лице”, Џона Барта „Опера на води”, Душана Митана „Патагонија”, збирка песама класика савремене грчке поезије Тасоса Ливадитиса „Виолина за једнорукога” и књига есеја Жарка Требјешанина „Мач, штит и мелем”.

У издавачкој кући „Зограф” из Ниша препоручују нови роман Еве Рас „Девојка коју нису научили да каже не”. По древној афричкој легенди, објашњава књижевница, Бог је створио човека јер је био жељан прича, све се приче, дакле, њему приповедају и плод су човекове маште. Ако вам се учини да сте неке ликове и догађаје из овог романа препознали то је игра варљиве случајности. Изузетно су занимљиве и књиге Слободана Милеуснића „Свети Срби” и Драгана Симеуновића „Нација и глобализација”. На штанду Нишког културног центра скрећу нам пажњу на студију Михаила Антовића „Лингвистика – музикалност – когниција”. Реч је о докторској дисертацији која је одбрањена 2007. године на Филозофском факултету у Нишу.

Издавачка кућа „Каирос” из Сремских Карловаца објавила је ове године петнаестак наслова. У библиотеци „Стражилово” објављене су песме Лазе Костића (приредио Јован Зивлак), а у едицији „Дуга” Гримове бајке и роман првенац младе београдске књижевнице Јелене Ђекић „Hаppy еnd и пропале везе”. Млада, али агилна издавачка кућа „Адреса” из Новог Сада објавила је „Историју грчке филозофије” (предсократовци), „Историју грчке филозофије” (од Сократа надаље), „Историју средњовековне филозофије”, „Историју модерне филозофије” (од Николе Кузанског до Галилеа Галилеја) и „Историју модерне филозофије” (од Декарта до Канта), чији је аутор Лучано де Крешенцо, као и две књиге Владимира Тасића „Стаклени зид” и „Ударање телевизора” (колебање посткултуре).

Књижевна општина Вршац, популарни КОВ, објављује обично двадесетак нових наслова годишње, а у овој години кризе објавили су чак 25 нових књига. Европску награду за поезију добила је Ана Бландијана, а њена збирка песама носи наслов „Анђели и биљке”. Збирку Виславе Шимборске „Овде” превела је с пољског Бисерка Рајчић. У едицији „Несаница” објављена је књига Михајла Пантића „Дневник једног уживаоца читања”. Вера Србиновић је аутор збирке песама „Брже од сенке”, а Сања Домазет романа „ Читати море”. У издавачкој кући „Мали Немо” из Панчева, која на Сајму књига наступа под слоганом „Авантура читања”, препоручују књиге Небојше Грубора „Филозофија истраживања”, Виолете Ивковић „Трпезарија”, Милана Орлића „Жудња за целином” и Милене Стојановић „Увод у теорију жанрова”.

Првог дана Сајма књига у Београду највећа гужва била је на штанду „Чаробне књиге”, где су се светски хитови могли купити по цени од 100 и 200 динара, осталих дана на штандовима „Лагуне”. Највише књига продала је Љиљана Хабјановић Ђуровић. Прво издање њеног новог романа „Вода из камена”, штампано у 3.000 примерака, распродато је за само три дана. Друго издање штампано је, такође, у три хиљаде примерака.