Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Софија на чекању

Софија на чекању
Наставак преговора о гасном аранжману (Фото АФП)

На састанку Радне групе задужене за споразум о сарадњи у области енергетике са Русијом, заказаном за данас, српска страна би требало да конкретизује услове под којима улази у гасни аранжман са „Гаспромом”, сазнаје „Политика” из извора блиских председнику Србије. Није искључено да уколико српски преговарачи данас усагласе ставове да управо са тим предлогом изађу пред руског председника Владимира Путина, који би у четвртак требало да допутује у Софију где ће покушати да утаначи све детаље око изградње два крака за руске интересе стратешки важног регионалног гасовода „Јужни ток”, од којих један из Бугарске иде према Грчкој, а други ка Србији.

Управо је то потврдила и анализа „Интернешенел ферал трибјуна”, који наводи да би овонедељна посета руског председника могла да олакша даљи успешан марш руског гасног гиганта „Гаспрома” на тржиште југоисточне, али и целе Европе, кроз потврду енергетских споразума са Бугарском и Србијом.

Извор близак председнику Србије, јуче није могао са сигурношћу да потврди Тадићеву и Коштуничину посету Софији, истичући да ће се то знати данас, или најкасније сутра. Али, да чак и да до посете не дође, готово је извесно да ће споразум са „Гаспромом” бити верификован.

Оно што званични Београд неће пропустити да наметне руској страни јесте да се прецизира траса и капацитет гасовода „Јужни ток”, као и да се јасно каже да ли је реч о магистралном и транзитном гасоводу или само краку гасовода. Од тога шта је руска страна одлучила зависиће и колико би Србија у будућности убирала пара од транзитне таксе, као и да ли ће се ићи на већинску продају НИС-а без тендера.

Ставови у Радној групи су поприлично подељени. Од оних да одмах треба све потписати са Русима, без неког даљег пролонгирања, до тога да са „Гаспромом” треба играти врло опрезно и наставити преговоре, али да прича никако не сме да се заврши у Софији.

Овај извор није хтео јуче ни да потврди ни да демантује писање „Прегледа”,да ће ако се Влада Србије до данас не изјасни о руској понуди, „Гаспром” повући понуду коју је доставио Београду. Ни у Министарству енергетике јуче нису били вољни да коментаришу да ли је могуће да ће после данашњег пробијања рокова све пасти у воду, истичући да за тако нешто нису чули. Упитани да прокоментаришу да ли се до краја недеље очекује посета премијера Војислава Коштунице Софији, у ресорном министарству такође нису желели да спекулишу.

Индикативно је само да баш 18. јануара, када би требало да буде дан Д по питању потписивања споразума са Русима у Софији, Александар Поповић, министар енергетике, један од кључних преговарача са „Гаспромом”, најављује посету КиМ.

Важан Путинов циљ, током посете Бугарској, биће и потврда већ начелно договореног „Гаспромовог” преузимања српске државне нафтне компаније – НИС, а цео руско-српски енергетски споразум обухвата, како наводи овај париски лист, изградњу дела међународног гасовода кроз Србију и преузимање комплетног НИС-а, што подразумева и две рафинерије за прераду нафте и целу дистрибутивну мрежу.

Француски лист истиче да би Русија, ако Србија пристане на руску понуду за НИС,стекла значајну стратешку предност у настојању да се снажно прошири на тржишту источне, средње и западне Европе, као кључни испоручилац нафте и природног гаса.

Изградња посебног крака гасовода кроз Србију, као и подизање великог складишта за то гориво у околини Банатског Двора, означили би практично прикључење западног Балкана у руски енергетски сектор. „Гаспром” би, осим тога, захваљујући реализацији пројеката у Србији, могао поприлично да обесмисли намеру Европске уније да изгради међународни гасовод „Набуко” за транспорт гаса из средње Азије, како би смањила зависност од снабдевања из руских извора.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.