Плашење Динкића социјалистима

Поновне медијске спекулације о могућности реконструкције владе, по којима би учешће Г 17 плус у извршној власти после председничких избора било замењено подршком СПС-а (иста прича била је неколико дана актуелна и минулог лета), по сазнањима нашег листа, више су у функцији „дисциплиновања” Млађана Динкића и његове странке него озбиљног разматрања такве опције. И незванични извори „Политике” и изјаве страначких функционера говоре да, до даљњег, Коштуничин тим остаје у непромењеном саставу.

Прича о избацивању Динкића и још три његова министра из владе и овог пута има реалну основу – летос су коалициони партнери странци експерата замерали на превеликим политичким апетитима, а сада је реч о сукобу унутар владе везаном за продају НИС-а. Наиме, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић отворено се супротставио остатку владе, нарочито делу који чини ДСС, тврдећи да се за нафтну индустрију може постићи боља цена од оне коју је понудио руски Гаспром.

Као аргумент у прилог тврдњи да је овога пута ситуација озбиљнија по Г 17 плус, наводи се чињеница да је владајућа коалиција пре петнаестак дана одустала од амандмана на Закон о локалним изборима који је предвиђао подизање цензуса за коалиције на седам одсто – у корист СПС-а. Да подсетимо тај амандман је предложио ДС и скупштински Одбор за локалну самоуправу га је прихватио уз подршку ДСС-а и СРС-а, али после жестоке скупштинске расправе у којој су социјалисти тврдили да се толиким цензусом онемогућава да Срби у општинама у којима су мањина уђу у локалне скупштине, од тог предлога се одустало.

Званично, разлог за одустајање је била претња социјалиста да ће опструирати рад парламента који је већ био у цајтноту због истицања рока за усвајање закона неопходних за расписивање локалних и покрајинских избора, али неки извори у владајућој коалицији тврде да је то био уступак СПС-у који на локалне изборе намерава да изађе у коалицији са Партијом уједињених пензионера Србије, те би то за њих био ризичан праг.

Ипак, аргументе имају и они који тврде да од целе приче нема ништа, односно да је реч само о намери да се Динкићу стави до знања да није незаменљив. Они, наиме, наводе да Г 17 плус не би тако приљежно учествовао у председничкој кампањи Бориса Тадића, док им он, наводно, заједно са Војиславом Коштуницом, припрема „отказ”. Ту је, наравно, и реалан страх ДС-а да би га такав савез са социјалистима скупо коштао на следећим изборима.

Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ове странке, није желео да коментарише односе у коалицији, али наводи да у овом тренутку било каква сарадња са СПС-ом „није опција”.

И социолог Владимир Вулетић сматра да за сада промене у влади нису на дневном реду. Према његовим речима, нема битних аргумената који би ишли наруку таквим спекулацијама и, што је важно, нема незадовољних својим делом колача у власти. Вулетић истиче да су ове спекулације посебно „сумњиве” сада када је Динкић стао иза Тадићеве кампање (што ће ДС, како каже, знати да цени), али допушта такву могућност уколико Динкић буде инсистирао на приватизацији јавних предузећа која би по мишљењу коалиционих партнера била супротна државним интересима.

Како било, тек ове медијске спекулације почињу озбиљно да нервирају људе у Г 17 плус. Како нам је незванично речено у овој партији, близу су одлуке и да преко суда покушају да истерају начистац оне који лансирају овакве приче мислећи да на тај начин могу да их притискају и уцењују.

И према речима Ивице Дачића, лидера социјалиста, наведени сценарио подршке мањинској влади ДС-а и ДСС-а само је начин на који коалициони партнери „једни друге плаше СПС-ом”.

„Коштуница би волео да у влади не буде Динкић, а Тадић би желео да се ослободи Веље Илића. Отуда те приче. Са нама о томе нико није разговарао, а за нас иначе није прихватљива било каква тајна подршка влади већ само равноправно учешће. Зашто смо ми гори од Илића или Динкића”, категоричан је Дачић.

О евентуалним припремама за поменуту реконструкцију владе Драган Шормаз, потпредседник ИО ДСС-а, каже да не зна ништа, али додаје да је то, по његовом мишљењу, „само ствар избора Г 17 плус”.

„Ако се већ не слажу са нечим што је званична политика владе, утврђена на основу закључака Народне скупштине, односно ако им се не свиђа начин на који Србија себи обезбеђује енергетску стабилност која је основ за привредни развој, онда би требало да сами одлуче да ли ће и даље седети у тој влади или ће прећи у опозицију”, сматра Шормаз.

Шеф информативне службе Г 17 плус Никола Папак, пак, поручује да ће ова партија остати доследна својој политици и да без обзира на све притиске неће подржати одлуке и споразуме који су „против интереса грађана и државе”. „Бићемо у влади док год можемо да спроводимо наш програм”, каже Папак.

Епилог приче о приватизацији НИС-а, треба подсетити, није једино искушење са којим се суочавају партнери у власти и једино због кога би евентуално могло да дође до раскола. Потпуна сагласност, како је познато, не постоји ни када је реч, рецимо, о продаји Јата, а још је проблематичније питање потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. Па још ако се отвори питање одговора државама које евентуално признају једнострано проглашену независност Косова и Метохије...