Брисел теоретски може да одмрзне ССП

Европска унији може да нађе прелазно решење за деблокаду Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, али је реч о опцији која је за сада само теоријска. „Холандија би могла бити прегласана у Савету министара”, каже Владимир Тодорић, са Факултета за економију, финансије и администрацију у Београду. Он објашњава да је за уговоре који се односе на проширење Уније потребан консензус, али да се ССП „не класификује као уговор који се тиче проширења, већ као трговински уговор”.

„Међутим, неписано правило у ЕУ, које је много више од овога које сам изнео, јесте да се у оваквим стварима никада не иде на прегласавање, јер то доводи до политичких подела и политичких размирица у СМ”, наглашава Тодић. 

И Слободан Зечевић, професор европског права на Европском универзитету у Београду, истиче да се одлуке у Савету министара које се односе на спољну политику Уније доносе једногласно. Он, међутим, не искључује могућност да буде донета некаква политичка одлука у вези са деблокадом овог споразума. Евентуални предлог о одмрзавању ССП-а, могао би да прође у Савету министара уколико Холандија приликом гласања не би ставила вето на предлог, већ би, рецимо, била уздржана. То је, како додаје, могуће према европским актима. 

Поводом мишљења да би, зарад наставка процеса евроинтеграције Србије, Брисел могао да прихвати решење по којем би 26 држава примењивало ССП, али не и Холандија, Зечевић истиче да „то онда не би био споразум са ЕУ, већ билатерални споразуми Србије са тим државама”.

Проф. Михаило Црнобрња, такође са Факултета за економију, финансије и администрацију, каже да Холанђани имају чврст став према Србији не због тога што су већи љубитељи правде него Французи, Енглези или Немци, него зато што је питање хапшења генерала Ратка Младића и питање Сребренице унутрашње питање.

С обзиром на то да је пуно фактора и пуно земаља „у игри”, он каже да се не може тачно проценити ни какав ће бити коначан исход актуелних притисака најутицајнијих земаља ЕУ и САД на Холанђане да промене свој став у вези са сарадњом Србије са трибуналом.

„Не искључујем могућност да буде пронађено неко решење. Доста тога зависиће од посете тужиоца Сержа Брамерца. Уколико он стварно каже да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом, а да то што нема Младића није одсуство политичке воље, већ одсуство тог човека (или није овде или је сакривен) мислим да ће Хилари Клинтон у име Америке да сугерише Холанђанима да ревидирају свој став”, каже овај професор.

ЕУ је, иначе, до сада начинила серију преседана који су били стицај политичких околности. А политичке околности за Србију се, према мишљењу Црнобрње, поправљају. Не само да актуелни притисак на Холандију показује да Србија више није „црна овца”, већ и да, „вероватно, постоји неко расположење, али не и одушевљење”, да јој се изађе у сусрет. „Имам утисак да се ствари склапају тако да се и Холандија убеди да прихвати одмрзавање споразума, да би Србија до краја године могла да поднесе кандидатуру”, каже Црнобрња.

Тодорић је, такође, мишљења да у ЕУ неће доћи до поделе на основу које би Холандија остала сасвим усамљена приликом гласања. Таква подела не би, како наглашава, била добра ни за нас.

„Тиме бисмо опет антагонизовали Холандију према нама, што би, вероватно имало негативне последице када бисмо поднели захтев за кандидатуру”, сматра он, објашњавајући да је други корак много важнији од деблокаде споразума, јер економске предности за земљу долазе тек са одобравањем кандидатуре за чланство у ЕУ.

Када би Србија убрзо поднела кандидатуру, као што јој сада саветују неке земље, пре свега, Италија, тај чин би могао да има и позитивне и негативне последице. Такав потез би, каже Тодорић, повећао притисак на Холандију, али би се, с друге стране, повећао и јаз између Холандије и других земаља у ЕУ, што, опет, не би било добро.