Мали број квалитетно урађених књига

Радна група Министарства културе за анализу, професионални развој и перманентну едукацију у издаваштву, истражујући домаће издаваштво на основу статистичких података и узорака књига, дошла је до закључка да је домаће издаваштво у великој кризи која се огледа у одсуству квалитетних издања и доминацији комерцијалних издавача којима је књига роба, а не културно добро и који не поштују неопходне стандарде при изради књиге.

Говорећи у оквиру пратећих активности Београдског сајма књига представници ове Радне групе су дошли до запањујућих резултата да више од 90 процената књига нема чак ни уредан импресум.

Остављајући по страни чињеницу да се целокупно српско издаваштво налази у једном вакууму, јер не постоји ни Закон о издаваштву, озбиљно конституисано и организовано удружење издавача,

Радна група је покушала да релативно објективно истражи „где је тренутно домаће издаваштво”.

При томе су представници Радне групе наилазили на случајеве да у књизи нема године издања, да име преводиоца тек код оних заиста добрих издавача залута у импресуму, главни уредник, ликовни уредник, графички уредник, опрема књиге наводе се под најразличитијим називима.

Из тога су закључили да издавач не разуме довољно шта су уређивачки стандарди када се ради једна књига и да би добра емпиријска анализа требало да покаже да ли издавачи поседују писане стандарде којих се држе или је све препуштено „слободном ходу”.

Чланови Радне групе су скренули пажњу на многобројне проблеме домаћег издаваштва: непостојање законске регулативе и јасних процедура и правила у издаваштву, постојање старих језичких еталона према којима не може да се равна савремени књижевни језик, непостојање удружења издавача које би сарађивало са Међународном асоцијацијом издавача, затворене књижаре и недоступност књига потенцијалним читаоцима, непостојање јединствене цене књиге.

„Идеја Министарства културе јесте да се направи листа препорука како постојећи проблеми могу бити решавани и да се утврди какав је стваран производ издаваштва да би држава могла да се орјентише и обезбеди одређена средства за помоћ издавачима”, казала је чланица Радне групе Анка Јакшић.

(/Slika2)Она је при томе наглсила да један такав инструмент, потпомогнут значајним државним средствима, треба да послужи да се награђују најбољи програми, издавачи, уметничке праксе и да се не сме дозволити да лоша књига буде хваљена као изврсно урађена или да лош издавачки програм добије исти простор у јавном мнењу као и добар.

Као значајан проблем чланови Радне групе су издвојили и непостојање никаквог институционалног облика стручне обуке и усавршавања за људе који хоће да се баве издаваштвом, па су сходно томе предложили да се установи један центар за сталну обуку и иновације у издаваштву.

„Важно је и да утичемо на културу читалаца да када узму у руке књигу препознају да ли је она добро урађена, јер је спроведено истраживање Александра Дракулића и Народне библиотеке Србије показало да је читалачка култура на ниском нивоу”, оценила је Јакшићева.

Она је навела да према статистици више од 9.000 људи у Србији се бави издавањем књига, али према критиријумима Радне групе постоји око 285 професионалних издавача, који годишње издају 10 и више књига.

Према тим подацима ове године је објављено 13.200 нових наслова, око 30.000 наслова је тренутно у оптицају у Србији, док најбоље снабдевене књижаре у Србији једва да могу да понуде четвртину расположивих књига.

Директор „Паидеие” Петар Живадиновић је у име издавача предложио ближу сарадњу Радне групе и издавача, формирање покретне дистрибуције као начин да се сузбије нелегална трговина књигом и да се стварна ситуација са издаваштвом предочи политичарима који одлучују.