Mali broj kvalitetno urađenih knjiga

Radna grupa Ministarstva kulture za analizu, profesionalni razvoj i permanentnu edukaciju u izdavaštvu, istražujući domaće izdavaštvo na osnovu statističkih podataka i uzoraka knjiga, došla je do zaključka da je domaće izdavaštvo u velikoj krizi koja se ogleda u odsustvu kvalitetnih izdanja i dominaciji komercijalnih izdavača kojima je knjiga roba, a ne kulturno dobro i koji ne poštuju neophodne standarde pri izradi knjige.

Govoreći u okviru pratećih aktivnosti Beogradskog sajma knjiga predstavnici ove Radne grupe su došli do zapanjujućih rezultata da više od 90 procenata knjiga nema čak ni uredan impresum.

Ostavljajući po strani činjenicu da se celokupno srpsko izdavaštvo nalazi u jednom vakuumu, jer ne postoji ni Zakon o izdavaštvu, ozbiljno konstituisano i organizovano udruženje izdavača,

Radna grupa je pokušala da relativno objektivno istraži „gde je trenutno domaće izdavaštvo”.

Pri tome su predstavnici Radne grupe nailazili na slučajeve da u knjizi nema godine izdanja, da ime prevodioca tek kod onih zaista dobrih izdavača zaluta u impresumu, glavni urednik, likovni urednik, grafički urednik, oprema knjige navode se pod najrazličitijim nazivima.

Iz toga su zaključili da izdavač ne razume dovoljno šta su uređivački standardi kada se radi jedna knjiga i da bi dobra empirijska analiza trebalo da pokaže da li izdavači poseduju pisane standarde kojih se drže ili je sve prepušteno „slobodnom hodu”.

Članovi Radne grupe su skrenuli pažnju na mnogobrojne probleme domaćeg izdavaštva: nepostojanje zakonske regulative i jasnih procedura i pravila u izdavaštvu, postojanje starih jezičkih etalona prema kojima ne može da se ravna savremeni književni jezik, nepostojanje udruženja izdavača koje bi sarađivalo sa Međunarodnom asocijacijom izdavača, zatvorene knjižare i nedostupnost knjiga potencijalnim čitaocima, nepostojanje jedinstvene cene knjige.

„Ideja Ministarstva kulture jeste da se napravi lista preporuka kako postojeći problemi mogu biti rešavani i da se utvrdi kakav je stvaran proizvod izdavaštva da bi država mogla da se orjentiše i obezbedi određena sredstva za pomoć izdavačima”, kazala je članica Radne grupe Anka Jakšić.

(/Slika2)Ona je pri tome naglsila da jedan takav instrument, potpomognut značajnim državnim sredstvima, treba da posluži da se nagrađuju najbolji programi, izdavači, umetničke prakse i da se ne sme dozvoliti da loša knjiga bude hvaljena kao izvrsno urađena ili da loš izdavački program dobije isti prostor u javnom mnenju kao i dobar.

Kao značajan problem članovi Radne grupe su izdvojili i nepostojanje nikakvog institucionalnog oblika stručne obuke i usavršavanja za ljude koji hoće da se bave izdavaštvom, pa su shodno tome predložili da se ustanovi jedan centar za stalnu obuku i inovacije u izdavaštvu.

„Važno je i da utičemo na kulturu čitalaca da kada uzmu u ruke knjigu prepoznaju da li je ona dobro urađena, jer je sprovedeno istraživanje Aleksandra Drakulića i Narodne biblioteke Srbije pokazalo da je čitalačka kultura na niskom nivou”, ocenila je Jakšićeva.

Ona je navela da prema statistici više od 9.000 ljudi u Srbiji se bavi izdavanjem knjiga, ali prema kritirijumima Radne grupe postoji oko 285 profesionalnih izdavača, koji godišnje izdaju 10 i više knjiga.

Prema tim podacima ove godine je objavljeno 13.200 novih naslova, oko 30.000 naslova je trenutno u opticaju u Srbiji, dok najbolje snabdevene knjižare u Srbiji jedva da mogu da ponude četvrtinu raspoloživih knjiga.

Direktor „Paideie” Petar Živadinović je u ime izdavača predložio bližu saradnju Radne grupe i izdavača, formiranje pokretne distribucije kao način da se suzbije nelegalna trgovina knjigom i da se stvarna situacija sa izdavaštvom predoči političarima koji odlučuju.