Вештачење – стручни доказ на суду

Оптужницом надлежног тужилаштва, С. М. се теретио за убиство из користољубља. У документу се наводило да је окривљени на спавању, секиром,усмртио свог пријатеља, а потом из ладице у предсобљу његовог стана узео новац.

Износећи одбрану, С. М. је тврдио да је пријатеља усмртио у стању раздражљивости и то пошто га је он претходно вербално вређао. Вештаци који су „обрадили” доказе на лицу места, међутим, утврдили су супротно. На основу начина наношења рана, трагова крви, одсуства дефанзивних рана и других доказа, утврђено је да од убиства намах, како су то желели да прикажу браниоци окривљеног, нема ни говора.

Као и у овом и у многим другим случајевима, вештачење је било важно доказно средство. Представљало је запажање чињеница важних за поступак и давање мишљења о њима. Да је било потребно обавити вештачење у конкретном поступку оценио је судија. Вештачење је, међутим, обавезно када постоји сумња или је очигледно да је смрт наступила извршењем кривичног дела, када се сумња да је она последица тровања, телесне повреде...

– Вештачење одређује судија и то писменом наредбом у којој су наведене чињенице у односу на које се оно спроводи. Ако за одређену врсту вештачења постоји стручна установа, а нарочито када је вештачење сложеније, оно јој се поверава. Суд се приликом избора вештака увек руководи стручношћу и ефикасношћу. Вештак је дужан да се одазове позиву и суду достави свој налаз и мишљење у одређеном временском року. У супротном, може да буде новчано кажњен – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Вештаку могу да се дају разјашњења у вези са конкретним случајем, а може му бити дозвољено и да разматра списе. С друге стране, он може активно да се укључи у поступак: да предложи да се изведу докази или прибаве предмети и подаци који су од важности за давање његовог налаза и мишљења. Ипак, као што суд не може да се упушта у стручна и техничка питања вештачења, тако ни вештаку није дозвољено да се упушта у правну оцену чињеница.

Пре почетка вештачења, онај који га обавља се опомиње да предмет „на којем ради” треба брижљиво да размотри, да тачно наведе све што опази и нађе, као и да његово мишљење мора да буде непристрасно. Такође се упозорава да давање лажног исказа представља кривично дело.

– Свој налаз и мишљење вештак може да достави у писменом облику или усмено, када се све што каже уноси у записник. У записнику или у писаном налазу и мишљењу, обавезно се наводи ко је извршио вештачење, његово занимање, стручна спрема и специјалност. У документу се, такође, наводи и метода и технички уређаји који су коришћени током вештачења. По обављеном вештачењу, странкама се мора омогућити увид у записник, односно морају да им се доставе писмени налаз и мишљење, да би, уколико сматрају да има разлога, могли да изнесу примедбе на њих. Ако процени да је налаз вештака непотпун, суд може да затражи његову допуну или додатна разјашњења. У случају да у мишљењу вештака има противречности или недостатака или се пак појави сумња у његову тачност, а ти недостаци се не могу отклонити његовим поновним саслушањем, тражи се мишљење других вештака – наводи даље Рамићева.

Преглед и обдукција леша, према речима наше саговорнице, предузима се увек када постоји сумња или је очигледно да је смрт проузрокована кривичним делом или је у вези са његовим извршењем. У случају да је леш закопан, одређује се његова ексхумација.

– Пре обдукције, идентитет леша мора несумњиво да буде утврђен. Исправе које су пронађене уз беживотно тело нису несумњив доказ идентитета, а у случају сумње у идентитет, обавља се препознавање од стране лица која су познавала настрадалог. Приликом пожара, утопљења и дугог боравка у води или у другим ситуацијама, када не може да се утврди идентитет леша, сачињава се његов опис по спољашњим и унутрашњим ознакама: висини, узрасту, полу, спољним знацима, хроничним обољењима, ожиљцима... Такође се описују и ствари које могу да послуже за идентификацију као што су накит, одело. Пошто прегледају тело и ураде обдукцију, вештаци у свом мишљењу наводе који је непосредан узрок смрти, шта га је изазвало и када је смрт наступила. Ако је на лешу пронађена нека повреда, утврђује се да ли ју је нанела друга особа, чиме, на који начин, колико времена пре смрти, као и да ли је она проузроковала смрт. Вештак ће, такође, утврдити да ли сута повреда и њена природа проузроковалесмрт или је она наступила из других разлога – каже наша саговорница.

Вештак је дужан и да обрати пажњу на биолошки материјал који пронађе (крв, пљувачку), да га опише и сачува за биолошко вештачење, у случају да оно буде одређено. Ако постоји сумња да је смрт наступила тровањем, сумњиве материје се шаљу на токсиколошко вештачење у специјализовану установу. Поред сумњивих материја које се налазе у лешу (садржинажелуца, црева...) на вештачење се шаљу и други органи који су могли да ресорбују отров.

Телесне повреде вештаче се прегледом повређеног и на основу медицинске документације или других података из списа (исказа сведока, фотографија). У овом случају, вештак даје мишљење о врсти и тежини сваке поједине повреде и њиховом укупном дејству, чиме су повреде нанетеи на који начин.