Непресушни Стефанов извор

Од нашег дописника
Никшић – Изнад Куте, једног од најлепших од 12 села колико их је у Жупи никшићкој, рођен је свети Стефан Пиперски. Према причама житеља овог краја, али и историјским подацима до којих се може доћи, његов отац био је Радоје а мајка Јаћима (Ћане). Након три века, на месту „где је овај светитељ проходао” налазе се огромна стабла макљена и бреста, а њихов пречник сведочи да су стари можда и два века. Камени зид родне куће светитеља зарастао је у коров, а у средини највећег стабла природа је направила место у које житељи Жупе и других крајева Црне Горе остављају метални новац, бројанице…

– Доћи до родне куће светог Стефана Пиперског није нимало лако. Само житељи овог села могу да упуте и доведу до места којим је светитељ ходио, благодарећи народ у сушним годинама, проричући да ће Кута добити изворе који никада неће пресушити. И би тако – прича наш саговорник Неђељко Крулановић. – Стотинак метара од места где је светац рођен налази се извор који никада не пресушује, а даље према селу још три изворишта са којих се мештани снабдевају водом. У време великих суша неки од њих ослабе, али никад се није догодило да пресуше. Жупљани причају да је вода са Стефановог извора, како се у народу зове, увек текла.

Природа је била издашна према овом крају. Шуме и богата налазишта бокситне руде. Чак ни то што је донедавно чисте изворе надомак села замутио рудник боксита није довело у питање лепоту подручја. Овамо се враћа све више људи, граде нове куће и развијају пољопривреду. Жупа је једино подручје у никшићкој општини у коме нема расељавања. Овде живи више од 6.000 становника.

Наш домаћин подсећа да је на свом православном путу свети Стефан Пиперски службовао у манастиру Морача, где је био и игуман:

– Морао је да промени светилиште, јер му Турци нису дозволили да сабира верни народ у тој лаври Немањића. Боравио је у Трмању и Ровцима у месту Ћелиште, да би се на крају настанио у месту Пипери код Подгорице где је обновио манастир. Упокојио се 20. маја 1697. године, а његове мошти данас почивају у ћелији пиперској.

Крулановић истиче да је светитељеву родну кућу требало давно обновити, очистити од корова, поправити пут.

– И ми Жупљани бисмо у тој акцији дали допринос. Ово је света земља којом је ходио и Свети Сава. Четири километра од овог места на Кутском брду је Савин крст. Не смемо да заборавимо да је ово била Стара Херцеговина по којој су ходили српски светитељи. Жупа је тек после ослобођења од Турака и Берлинског конгреса 1878. године припала Црној Гори – објашњава Крулановић.