Кућа отвореног срца

Прокупље – Прокупачка породица Петровић је пре две године своју пространу кућу у центру града уступила деци и одраслима са мишићним и неуромишићним обољењима, па сада у том простору, у полудневном боравку, њих петнаестак учи, слика, израђује украсне и употребне предмете, а у свему им помажу волонтерке Драгана и Марија Ристић, медицинске сестре, и васпитачица Сања Радоњић.

Љиљана и Драган Петровић и сами су искусили све невоље с којима се срећу особе са мишићним и неуромишићним обољењима, будући да и њихови синови Милан (27) и Милош (22) болују од тих болести.

Удружење особа са мишићним и неуромишићним обољењима основано је у Прокупљу 1997, а данас има 200 чланова и близу четрдесеторо штићеника. За секретара је 2000. изабран Драган Петровић, те године општина им је обезбедила и просторије за рад, а почеле су да пристижу и донације из земље и иностранства. Међутим, све доскора проблем је био недостатак простора у коме би оболели могли да имају радну терапију и где би им била организована помоћ у образовању.

– Мој брат Срђан и ја смо заједнички одлучили да кућу у Улици цара Душана, коју смо наследили од оца, уступимо за боравак оболелих од мишићних и неуромишићних болести. Почели смо да их ту окупљамо пре две године, а онда је и Министарство за рад и социјалну политику прихватило да финансијски помаже програме које овде реализујемо, а ваља нагласити и огроман допринос донатора, који штићенике опскрбљују одећом, обућом, средствима за хигијену, прибором за рад и училима. У томе посебно предњачи хуманитарна организација „Љуби ближњега свог” – истиче Драган Петровић и додаје да је у току и реализација једне још амбициозније идеје:

– У селу Водице, удаљеном три километра од Прокупља, обнављамо оронулу зграду школе, а намера нам је да у том адаптираном простору за оболеле обезбедимо целодневни боравак и радну терапију. Од Програма Уједињених нација за развој (УНДП), републичког Фонда за социјалне иновације и других дародаваца прикупили смо почетна средства, а надамо се да ћемо до пролећа обезбедити довољно новца да довршимо грађевинске радове и опремимо просторије у којима ће бити места за тридесетак штићеника. Од међународне хуманитарне организације Балкански фонд за локалне иницијативе (БЦИФ) већ смо добили новац за куповину минибуса којим ћемо превозити штићенике до Водица. У перспективи, намера нам је да у том селу изградимо објекат за смештај оболелих од мишићних и неуромишићних болести – најављује Драган Петровић.