Теслин архив ускоро пред истраживачима

„Политика” је у прилици да објави праву вест посластицу – током наредне године, лична заоставштина генија Николе Тесле биће доступна истраживачима из земље и света, што је саопштено 29. октобра, када је Музеј „Никола Тесла” наступио на трибини „Сачувати и поделити памћење са другима” у Архиву Југославије.

Две установе су покренуле овај циклус трибина да би представиле рад архива и других установа заштите културних добара које поседују архивску грађу. На трибинама ће бити размењивана искуства, кроз темељне, стручне расправе о примени савремених решења у домаћој архивистичкој теорији и пракси, а прва трибина била је посвећена студији случаја личне архиве Николе Тесле.

Прву трибину су отворили Миладин Милошевић, в. д. директора Архива Југославије, и Владимир Јеленковић, директор Музеја „Никола Тесла”. Путем пројекција, изложбене поставке и презентације издања музеја, као и кроз излагања стручњака из Музеја „Никола Тесла” и експерата укључених у музејске пројекте, на стручан али и на популаран начин, показано је како се тај задатак решава у Музеју „Никола Тесла”, какво је стање ствари и какви су даљи планови. Говорили су Милица Кеслер, архивиста, Ивана Зорић, кустос, Зоран Пекић, технолог и експерт за конзервацију папира, Светлана Аџић, експерт за архивистичка научноинформативна средства, и Снежана Шарбох, патентни инжењер, истраживач Теслиних изума и патената.

Искористили смо ову прилику да поставимо неколико питања Младену Вујовићу, помоћнику директора Музеја „Никола Тесла”, архивисти и председнику Комисије за информације и документацију – архивистика (ИСО Комитет 46) при Институту за стандардизацију, који је имао запажено уводно излагање, и уједно био медијатор трибине.

Зашто сте одлучили да у овој форми прикажете стање најважнијег дела личне заоставштине Николе Тесле?

Најсажетије речено, проценили смо да су се стекли услови да се после вишегодишњег упорног и свакодневног рада јавности, а пре свега ужестручној, саопшти да је успешно затворен основни, први круг обраде и заштите личне архиве Николе Тесле, тог културног добра од непроцењиве важности на националном и интернационалном нивоу. Тачније, предузето је све да архивска грађа буде физички заштићена и обрађена по највишим стандардима и у складу с најбољом стручном праксом, уз јаку информатичку подршку. У многим захватима музеј је морао да крене неутабаним стазама и да налази специфична, а понегде и јединствена решења. Све то захтева да се у једном моменту не само покаже, већ и да се подвргне критичком суду архивистике и других сродних струка. Наравно, не може се све обавити на једној трибини, али је то свакако начин да покренемо овај процес узајамне и свестране комуникације.

Зашто је од оснивања музеја 1952. најтежи задатак био да се лична архива Николе Тесле обради и приреди за јавно коришћење?

Иако је тај део Теслине заоставштине невелик по обиму, кључ проблема је у чињеници да је то изузетно комплексна, разнородна и разноврсна колекција која, по свему, одражава несвакидашњост самог Тесле. Хватање у коштац с таквом колекцијом можда је један од најтежих стручних задатака архивистике и сродних струка.

Време је, по свему судећи, да се одговори на питање када ће Теслина архива коначно бити дотупна истраживачима?

То је питање које већ деценијама, из сасвим разумљивих разлога, занима домаћу и светску јавност. Нас који смо последње непуне четири године позвани да предузмемо све да се то најзад оствари, радује чињеница што можемо да саопштимо – упоран и нимало лак посао низа генерација архивиста и других сарадника музеја најзад ће уродити плодом. Управо завршавамо прве каталоге за две основне класификационе групе, што је основна претпоставка за приступ и за било који облик коришћења архивске грађе. У току је заокруживање организационих и правних претпоставки и процедура да бисмо током идуће године омогућили да се у музеју појаве први истраживачи, у електронској читаоници музеја.

Шта тачно значи „електронска читаоница”?

Читавим низом стручних захвата, почевши од дигитализације до израде низа апликативних, рачунарских решења која представљају једну информациону целину, успели смо да оригиналне документе у потпуности искључимо из процеса коришћења. Уз претходне завршне конзерваторско-рестаураторске мере, они се постепено похрањују у посебне климатизоване коморе, а истраживачима ће бити доступне искључиво дигиталне копије тих докумената. Другим речима, оно што ће чекати истраживаче је „радно место” за тастатуром и екраном, наравно с посебном рачунарском апликацијом, прилагођеном потребама корисника с циљем да им се омогући ефикасан рад. Преко сајта музеја, јавно ће бити доступни вишејезични каталози који ближе описују садржај и друге стандардима предвиђене податке. Једном речју, Теслина архива ће у догледно време бити доступна истраживачима.