Од фиће до мерцедеса

Мало је земаља и народа у свету који аутомобилу, као симболу независности појединца и породице, придају тако велику важност као што је то случај у Србији. Додуше није Србија једина земља у којој је четвороточкаш статусни симбол. Тако је то у већини богатих држава, од почетка моторизације, од тренутка када се на улицама европских престоница појавио први аутомобил, крајем 19. и почетком 20. века, сејући страх и панику међу становништвом, тутњајући за оно време незамисливом брзином од тридесетак километара на час.

Од тада до данас магија брзине не престаје, а аутомобил добија све више на значају, до дана данашњег када се без њега не може замислити свакодневни живот.

Kако то обично бива, овдашњи људи се зачуђујуће брзо и лако прилагођавају цивилизацијским достигнућима, једноставно нико не жели да заостане за светом, по логици: ако могу они, зашто не бисмо могли и ми. Од првих аутомобилских корака почетком педесетих година, просечан Србин, или, ако хоћете, грађанин бивше државе под именом Југославија, није желео да остане по страни.

Од првог домаћег возила, ненадмашног "фиће" до данас, прошли смо кроз многе фазе моторизације, кроз разна искушења, радости и туге, успоне и падове, али аутомобил је увек остајао нешто без чега се није могло.

Тако је то и данас, када смо сведоци поновног аутомобилског "бума", додуше нешто скромнијег формата него ранијих година. А те раније године могле би се означити као лабудова песма југо-моторизације. Када је бивша држава прокламовала амбициозне планове у аутомобилској индустрији, који су ишли дотле да смо у једном тренутку чак поверовали да можемо постати и светска сила у овој области. Било је то крајем осамдесетих година прошлог века када је тадашња "Црвена застава" из Крагујевца, традиционално домаће мезимче, обнародовала пројекат века – "Југо Америка". Кренуло је добро, али су каснији политички догађаји условили неславан крај наше ауто-индустрије и ударили "глогов колац" нереалним крагујевачким и државним амбицијама. У том тренутку, укупна производња нашег аутомобилског "гиганта" износила је читавих 230.000 аутомобила годишње, више него што је производио чувени Алфа ромео, или BMW...

Најава новог времена донела је и нове услове за куповину аутомобила. Статистике показују да је из године у годину, до данас, продаја нових возила расла невезано за пораст стандарда и куповну моћ просечног грађанина. Дошле су стране банке, упознали смо се и са лизингом, ауто се почео куповати и на кредит... Рекламе за лаку куповину преплавиле су медије и билборде и многи томе нису могли да одоле. Продаја нових аутомобила на домаћем тржишту расла је од неких петнаестак хиљада почетком 2001. године до данас када незванични статистичари објављују да је достигла бројку од скоро 30.000.

Нажалост, моторизација на српски начин носи са собом и многе негативне последице. А то су све већи број саобраћајних несрећа, у којима страдају превасходно млади људи, невични вожњи у условима који владају на нашим друмовима. Образовање возача, као и лична (не)култура, дрскост и безобразлук, носе свој данак, коме, умногоме доприноси и саобраћајна инфраструктура, која безнадежно заостаје за савременим потребама све гушћег промета и све бржих возила.

Све то нас, међутим, не спречава да нам аутомобил буде примарни статусни симбол. Ако немамо пара за нов, ту је неки стари, половни. Купује се преко Интернета, преко Црне Горе, на ауто-пијацама које ничу као печурке после кише, преко специјализованих фирми које се баве само увозом половњака "са гаранцијом".

Бољи познаваоци прилика кажу да и у тој области влада мафија, да је већина таквих аутомобила који се рекламирају као скоро нови, прешла више стотина хиљада километара европским друмовима, да им је километража вешто, помоћу компјутера враћена, али то ретко кога спречава да се упусти у куповину.

На другој страни, држава као да је аутистична. Ниједан државни орган не жели да преузме контролу тог тржишта, све се своди на ексцесне случајеве када је на делу разматрање последица, а не узрока. Можда је најбољи пример за ову тврдњу бесконачно одуговлачење у примени бомбастично најављиване одлуке о пререгистрацији возила увезених преко Црне Горе. Познаваоци прилика кажу да је разлог неажурности администрације што је највећи број људи који су користили овај начин увоза, запослен баш у полицији...

-----------------------------------------------------------

Од 500 до 100.000 евра

Домаће тржиште преплављено је понудом нових и половних возила. Што би се рекло: нађе се за сваког понешто. Аутомобилски огласи препуни су најразноврснијих модела свих могућих годишта производње. Нуде се нови, али и стари по више деценија. До аута се може доћи већ за неколико стотина евра. То су "фиће" и "југићи" из седамдесетих и осамдесетих година, разни "кадети" и "голфови јединице" још на цени код нашег човека. Али не заостаје ни понуда разних "лагуна пасата", новијих годишта увезених са европских пијаца половњака који се могу купити за мање од десет хиљада евра.

У понуди нових нема ограничења: нуде се "мерцедеси", "поршеи", "аудији", "опели" и "фордови" чија се цена креће од 20.000 евра, па навише. Неки стају и 100.000 евра, а њихови продавци немају великих проблема да их продају. Сви, пре или касније, нађу новог власника.