Трајектима против саобраћајних гужви

Саобраћајне гужве, нарочито на мостовима, које већ годинама муче становнике престонице, могле би да постану прошлост уколико град спроведе у дело замисао о увођењу трајектне линије која би повезивала Борчу и Земун. Ова идеја донедавно је била само у разматрању, али су ове недеље Секретаријат за саобраћај и Саобраћајни факултет потписали уговор о изради Студије изводљивости успостављања трајектног саобраћаја на Дунаву, а Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз, каже да би први бродови могли већ у марту да превезу Београђане од Земунског кеја до Борче.

– Била би то пробна вожња, јер још нисмо сигурни где би у Борчи било најбоље изградити стајалиште. Двоумимо се између шљункаре и места Црвенка. Оно што је засад сигурно јесте да ће се стајалиште у Земуну налазити код окретнице аутобуса 88 – каже Ђукановић.

Дирекција тренутно утврђује цене пројекта и одређује минимум квалитета који би трајекти требало да испуњавају јер су, како је рекао Ђукановић, прописи о набавци бродова врло строги. Најтеже од свега је, ипак, обезбеђивање сигурности путника, што је и један од главних циљева Студије Саобраћајног факултета и Секретаријата за саобраћај.

– Недавно смо спровели анкету међу Београђанима и она је показала да постоји велико интересовање за увођење речног саобраћаја. После успостављања трајектне линије на Дунаву, од Панчева до Београда брже ће се стизати водом него копном – тврди Ђукановић и додаје да би прелаз с једне обале Дунава на другу трајао свега шест минута.

Осим тога, град намерава да уведе и трајект који би спајао Нови Београд са Чукарицом, а није искључена ни могућност речног транспорта за време обнове „Газеле” која је најављена за пролеће.

Уколико буде остварена идеја о речном саобраћају, трајекти ће, према најавама из Дирекције за јавни превоз, постати део интегрисаног тарифног система. То значи да би грађани са претплатничким маркицама које важе за ГСП могли да користе услуге трајекта. Међутим, пре тога је неопходно расписати јавни конкурс за набавку савремених уређаја за поништавање карата који ће бити постављени у свим возилима јавног превоза.

Према Ђукановићевим речима, град је и ранијих година разматрао могућност успостављања речног саобраћаја, али није имао све потребне дозволе.

– Много ствари у вези са овом идејом није било у градској надлежности, а није постојала ни општа сагласност за увођење трајекта – истиче Ђукановић.

Сада су се, међутим, околности промениле, па је план за увођење речног саобраћаја добио ширу подршку. Тако је Данило Башић, председник општине Палилула, рекао да ће ова општина у потпуности стати иза пројекта, као и да ће обезбедити земљиште у Борчи за изградњу стајалишта.

– Овакав вид превоза би у великој мери утицао на смањење саобраћајних гужви у целом граду и ми ћемо учинити све да он профункционише – каже Башић.

Гордана Поп-Лазић, председница општине Земун, сматра да увођење трајектних линија представља добру идеју, али да то никако не може бити трајно решење.

– Једини начин да се реши проблем саобраћајних гужви јесте изградња моста који би повезивао Земун и Борчу. Досад је то већ могло да буде завршено да градске улице нису по 100 пута пресвлачене асфалтом и тако трошен новац грађана – наглашава Поп-Лазићева.

Непостојање пратеће инфраструктуре била би највећа невоља код увођења трајеката, јер Београд, за разлику од других градова који имају речни саобраћај, недовољно користи реке. Стручњаци Саобраћајног факултета мишљења су да најпре треба изградити пратеће објекте који су предуслов увођења трајектних линија.

Најбољи пример погрешно постављене инфраструктуре је Борча која лежи на реци, а заправо нема никакав контакт с њом. Ништа боље није ни у центру града, јер трамвајска пруга која пролази поред Саве не значи да је Београд изашао на реку, сматрају стручњаци Саобраћајног факултета и додају да Београђани треба постепено да се навикавају на силазак на Саву и Дунав, јер је то значајно пре свега због растерећења копненог саобраћаја.

Ако би трајектне линије заиста биле уведене, то би у суштини представљало оживљавање речног саобраћаја, јер је од почетка прошлог века, па све до „процвата” друмског саобраћаја 70-их година Савом и Дунавом дневно саобраћало на десетине путничких бродова који су Београд повезивали са Земуном, Обреновцем, Кладовом, Шапцем, као и са градовима у бившој Југославији.