Из Русије празних шака

Зоран Ћировић, помоћник српског министра финансија, по свему судећи вратио се из Москве необављена посла. Како је јуче истакао у писаној изјави медијима, финансијски услови руског кредита Србији (због чега је отпутовао у Русију) биће договорени у следећој рунди преговора, која ће ускоро бити одржана у Београду. С друге стране, у руској амбасади уверавају да је посао још у раној фази преговора, као и да је за сваки договор потребно време.

– Још је рано говорити о детаљима. Тек смо у првој фази разговора, очекује се да руска делегација тим поводом ускоро дође у Београд. Вероватно ће добар део посла бити обављен и дипломатским каналима – казао је наш саговорник у руским дипломатским круговима у Београду.

Ћировић, чији је мобилни телефон јуче био искључен, у изјави достављеној медијима написао је и то да су преговори „протекли у конструктивној атмосфери”. Додао је да је разговарано о кредитима за подршку буџету и за финансирање инфраструктурних, првенствено железничких, пројеката у Србији.

– С обзиром на то да је реч о великим инфраструктурним пројектима, очекује се и финансијска подршка руске стране и учешће реномираних руских фирми које би радиле заједно са српским компанијама – казао је Ћировић који је био на челу српског преговарачког тима.

Како су известили медији, за преговарачким столом запело је кад су Руси предложили рок отплате од 10 година, док је српска делегација тражила нешто дужи рок за враћање зајма. Српска страна, наводно, инсистирала је на томе да период отплате не буде краћи од 13 година с почеком од 36 месеци, док су Руси нудили грејс-период од 12 месеци.

У Москви су вођене две врсте преговора: о буџетској подршци од 200 милиона долара и о 800 милиона долара за инфраструктурне пројекте.

Према неким непотврђеним информацијама, Руси су, уместо преговора о кредиту, српску делегацију сачекали са питањем о различитом обрачуну радова на Ђердапу.

Према ранијим информацијама, од 800 милиона долара намењених за инфраструктуру, према плану надлежног министарства, 200 милиона евра биће уложено у београдски железнички чвор. Део средстава биће потрошен и за радове на обилазници око Београда на делу Орловача–Бубањ поток (170 милиона долара), док је за изградњу пута Београд–Чачак намењено 100 милиона долара. Планирано је и да се за пругу Ваљево–Лозница потроши 150 милиона долара, а у електрификацију пруге Ниш–Димитровград уложи 100 милиона. Преостала средства Србија би могла да искористи за аутопут Хоргош–Нови Сад.