Штедња преполовила државне прославе

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Словеначка влада је одлучила да смањи број државних прослава, зато је, сазнајемо, припремила предлог према коме би на државном нивоу била обележавана још само четири важна датума. То су Дан државности (25. јун, датум када је Словенија прогласила сецесију), Дан самосталности и јединства (26. децембар, датум када је 1990. одржан референдум о отцепљену од СФРЈ) и словеначки културни празник (8. фебруар, Дан смрти песника Франце Прешерна чије је дело искоришћено и за словеначку химну). Придружиће им се и нови, четврти празнични дан – то је Дан Европе који би Словенија празновала у мају.

Према плану кабинета премијера Борута Пахора, главни државни празник би постао Дан државности, уз приредбу у центру Љубљане и свечану седницу Државног збора (парламент). Славље подразумева учешће почасне чете Словеначке војске и топовске салве, испаљене из артиљерије смештене на Љубљанској тврђави која доминира престоницом.

За разлику од 25. јуна, Дан самосталности и јединства би убудуће био обележаван 26. децембра али много скромније – свечаном седницом у парламенту у оквиру које би био изведен и краћи културни програм. Обележавање културног празника биће задовољено поделом највиших државних признања за рад на подручју културе, а свечарску атмосферу допуниће говор председника, премијера или председника парламента, док би се о пратећим приредбама бринуо управни одбор Прешерновог фонда.

Најзанимљивији је Дан Европе за који се планира обједињење више светковина и чак три датума, од дана отпора окупатору (27. април) преко „смисаоног обележавања празника рада” (1. мај) до прославе краја Другог светског рата (9. мај). Што се тиче недавно озакоњених нових, регионалних прослава, оне ће остати на снази али знатно редуковане, па ће бити дозвољене тек на сваку пету годишњицу догађаја који им је повод. Али ни сваке пете године неће бити самосталне, већ у „копродукцији државних и локалних власти” како се не би непотребно расипао новац. То значи да недавно уведени празници – уједињења прекмурских Словенаца са матицом (17. август), повратак Приморске матичној домовини (15. септембар) и Дан Рудолфа Мајстера (23. новембар), више неће имати привилегију редовно одржаваних државних слетова и прослава. Реченој групи ће највероватније бити прикључен и Дан реформације (31. октобар) који је међу пет побројаних датума – једини нерадни дан, остали су у држави радни.

У складу са препорукама Брисела да се штеди на свим нивоима, словеначка влада је овим потезом одлучила да преполови средства која би иначе морала да издвоји за обележавање свих државних јубилеја. Отуда је већ у буџету за 2010. годину предвидела за око пола милиона евра мање новца. Пахорова влада намерава да по цени од 500 хиљада евра реализује наведени, „окрњени” списак државних прослава.