Статут мора на поправни

Предлог статута Војводине, који дуже од годину дана чека на потврду у Скупштини Србије, мораће да се усагласи са законом о преносу надлежности који би Влада Србије требало да усвоји на сутрашњој седници. Бивши председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић сматра да то ипак неће бити само правнотехничка редакција статута. „Нису то некакве корекције текста статута већ он мора да се усагласи са законом о надлежностима који доноси Скупштине Србије. Због тога очекујем да ће договор покрајинских и републичких власти бити такав да се предлог статута повуче из процедуре у Скупштини Србији и да Скупштина Војводине поново изгласа измењен текст”, каже он.

„Статут и закон о надлежностима требало је припремати макар истовремено и синхронизовано, мада боље би било да је прво усвојен закон. Овако, Скупштина Војводине ишла је корак напред, поштујући рок из Уставног закона, али вероватно желећи делимично и да прејудицира нека решења, и донела је предлог статута, пре него што је закон уопште почео да се припрема. Пошто у статуту постоји неколико одредаба које су, по свему судећи, противуставне, републичка власт је покушала да законом то исправи и да обавеже Војводину да их у статуту промени”, објашњава Вучетић.

Најновија верзија нацрта закона коју је прекјуче влада поставила на свом сајту готово се не разликује од првог јавности доступног текста који је крајем марта достављен покрајинском већу. Покрајинске власти имале су тада петнаестак примедби од којих је, како су касније рекли, 90 одсто прихваћено. Колико је познато једини крупнији захтев који тада није прихваћен био је да Војводина оснује свој завод за статистику.

Министар просвете Жарко Обрадовић јуче је рекао да је владина радна група још пре летњих одмора завршила текст и да је он од тада у Секретаријату за законодавство. Како „Политика” сазнаје у изворима блиским Влади Србије у последњих месец дана није било формалних састанака на усаглашавању текста, али су у разговорима са представницима секретаријата и премијером Мирком Цветковићем учествовали покрајински функционери, председник Извршног већа Бојан Пајтић и секретар за прописе, управу и националне мањине Тамаш Корхец. Разговарало се, како сазнајемо, углавном о одредбама које се односе на начин на који ће Скупштина Војводине доносити прописе.

Према најновијој верзији нацрта закона, статут ће морати да претрпи измене кад је реч о одредбама по којима покрајина може доносити одлуке са снагом закона и да потписује међународне уговоре, пошто закон не дозвољава ни једно ни друго.

(/slika2)С друге стране, статут не излази из оквира закона када је реч о употреби симбола покрајине, расписивању референдума за промену територије, могућности оснивања развојне банке Војводине и предлагања мреже судова на својој територији. Решења која нуди владин предлог готово су идентична онима из покрајинског статута.

Највећи део примедаба и странака и стручне јавности на текст статута односи се на питања која уопште нису регулисана оним законом, те се може очекивати да ће остати спорна и након усаглашавања текста статута са законом. Такве проблематичне одредбе у статуту су оне које Војводину дефинишу као еврорегију и које говоре о томе да покрајина има главни град и владу, као и да може основати Војвођанску академију наука и уметности. Закон о надлежностима такође не бави се ни питањима имовине и изворним приходима Војводине, о чему у Предлогу статута постоје посебна поглавља.

„То су све питања која се у статуту не могу мењати због усаглашавања са законом о надлежностима. Он ће остати и о њима ће се изјашњавати Скупштина Србије када буде потврђивала статут. Осим тога, ако неко и после тога буде незадовољан текстом, може се обратити Уставном суду који је једини надлежан да оцени да ли је неки акт у складу са Уставом или није”, каже Вучетић. Скупштина Србије иначе не може амандманима мењати текст статута већ посланици могу само да га прихвате или одбаце.

Г. Новаковић

----------------------------------------------------

Може и влада и главни град

„Од одредаба статута које немају везе са законом о надлежностима а које су често истицане као противуставне поменућу владу Војводине. Мислим да та оцена није тачна, јер Устав ништа не каже о томе да тај орган мора да се зове извршно веће, заправо може да се зове како хоће. Слично је и са главним градом, нигде не пише да га покрајина не може имати. Овде је ствар само у томе да некоме кад се каже влада или главни град то звучи као се покрајини дају елементи државности”. објашњава Вучетић.