Опомена бирача Обами

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. новембра – Барак Обама је имао лошу ноћ иако, како поручују из Беле куће, није непосредно пратио објављивање резултата избора у три савезне државе, за два гувернера и једног конгресмена, нити исход трке за градоначелника Њујорка – првог изјашњавања бирача годину дана после његовог тријумфа у маратонској трци за освајање Беле куће.

Кад се јутрос пробудио, дочекала га је вест чија је порука била веома слична оној после проглашавања историјског резултата председничких избора из новембра 2008 – бирачи су се изјаснили за промене. Али овога пута промене су биле у корист кандидата опозиције, републиканаца, који су свргли осмогодишњу владавину демократа у Вирџинији и Њу Џерсију. У Њујорку, милијардер Мајкл Блумберг је обезбедио трећи градоначелнички мандат победом над демократским противкандидатом (у тесној трци у којој су, чини се, превагнули адути његовог изборног фонда: 90 милиона долара, према седам милиона колико је на располагању имао ривал), док су демократе добиле утешну награду у надметању за упражњено место у Конгресу у једној изборној јединици државе Њујорк.

Иако ова локална надметања нису имала димензије „референдума” о Обами као председнику – већина бирача, штавише, и даље подржава начин на који води земљу: 51 одсто у Вирџинији, 57 одсто у Њу Џерсију – ово је протумачено као опомена председнику уочи великог изборног циклуса догодине, када се бира део Конгреса, али и потврда да економска криза, која утиче на свакодневицу већине Американаца, узима свој политички данак, пре свега од оних који су на власти.

На другој страни, републиканци, десно, конзервативно крило америчке политике, после овога могли би да се понадају да би срећа могла да им се преокрене, после великих пораза, када су прво, 2006, изгубили већину у Конгресу, а 2008. морали да препусте Белу кућу. Али ће морати још да раде на консолидовању својих редова, пошто су и ови избори показали да се међу њима води својеврсни „грађански рат” – између „меког” крила које би да са Обамом пактира око неких питања од националног интереса (реформа здравства, на пример) и „тврдог” које од конзервативних догми не жели да одступи ни за стопу.

Главна порука демократама је пак да ово није 2008. и да за кризу не могу више да окривљују претходнике, јер је за све што се догађа сада надлежна влада („администрација” како се овде каже) Барака Обаме. Она може, додуше, да се похвали да је спречила распад економског система земље и себи да припише прве сигнале повратка на стазе економског раста, али у то тек треба да убеди милионе оних који су у рецесији остали без својих радних места и без својих кућа.

То је можда најбоље предочила једна карикатура у овдашњем локалном листу, који се бесплатно дели путницима метроа, где у реду пред шалтером бироа за запошљавање онај последњи оном испред њега на уво каже „рецесија је завршена, пренеси даље”.

Рано је још, додуше, за тврдње да се коалиција која је Обами омогућила да од мало познатог сенатора постане председник Америке (и глобална политичка звезда) – савез бирача демократа, независних и великог броја младих који су дотле били ван политике – распала, али се може рећи да више није тако широка. Победи републиканаца сада су допринели исти они који су клатно пре годину дана окренули на Обамину страну: независни бирачи.

Обами зато преостаје да од данас почне да се преиспитује да ли је, спроводећи свој програм, досад Америку променио премало – или превише?