Влада поручује Данцима: Дебели сте

КОПЕНХАГЕН – Данска влада намерава да повећа цене масних и калоричних намирница за трећину јер сматра да су њени грађани дебели.

У таквој намери Данци нису сами - сличан порез на „нездраву” храну спрема и Финска, док Американци планирају да повећају намете на слатке напитке, пренеле су агенције.

„Наши грађани су много дебели”, аргументују дански политичари и предлажу да се, на пример, цене пуномасних сирева повећају за трећину.

Сматрају да ће то одбити купце и да ће људи бити мршавији и здравији. Само што то није тако једноставно, указују стручњаци.

Много је вероватније да ће данска влада тиме обогатити буџет за милијарду круна (135 милиона евра), јер се Данци неће одрећи пуномасног сира.

Политичари планирају да узму 25 данских круна (3,3 евра) за сваки килограм засићених масних киселина у намирницама. Путер, сладолед и чоколада би тако требало да поскупе за 25 одсто. Још већа стопа се планира за опорезивање сирева, уља и маргарина. Људи ће морати да доплаћују и за заслађене напитке.

Укупно би од тих пореза држава сваке године зарађивала 1,45 милијарди данских круна.

Још више, 15 милијарди долара (10 милијарди евра), би зарадиле САД уколико би политичари озаконили опорезивање заслађених напитака. Управо толико више би платили порески обвезници када би свака боца поскупела за 12 центи.

Према научницима са универзитета Јејл, који су у својој студији израчунали висину пореза, резултат би требало да буде за око десет одсто мања тражња заслађених напитака.

Не чуди што се овај предлог јавља управо у време кад се траже извори за финансирање скупе реформе здравства коју припрема амерички председник Барак Обама. Међутим, против овог предлога протестују произвођачи.

Теоретски, добијена средства би могла да се искористе за лечење гојазности, од које пати све више људи и у Европи, и у САД.

Закон о повећању пореза има за циљ да подржи боље навике у исхрани и тиме побољша здравље људи, пише у преамбули данског предлога.

Али, да ли повећање пореза заиста може да натера људе да не купују те производе? Како где. На пример, у случају повећања пореза на дуванске произдводе то нема такав ефекат, јер људи у већини случајева нису спремни да се одрекну те лоше навике. Али зато је присутан други ефекат - прикупи се више новца у државну благајну.

У случају калоричних намирница, то није тако јака „зависност” као од алкохола или дувана, тако да би то могло да функционише, преноси чешки лист „Млада фронта днес” процену аналитичара Давида Марека.

И ако све то постане део система, остаје спорно питање да ли ће то што ће људи јести мање сира, пице и сладоледа, утицати на смањење гојазности.

„Ми увек упозоравамо људе да намирница сама по себи није опасна. Ради се само о количини коју поједете”, каже стручњак за исхрану Ива Малкова. И даје пример: жени у менопаузи или мршавом спортиста који има проблема са остеопорозом, једноставно су потребни тврди сиреви у већој мери, јер су најбогатији извор калцијума.

„А нема разлога да се одбијају људи који немају проблем са дебљином. Топљени сиреви имају, на пример, мање масти, али зато садрже соли које спречавају везивање калцијума”, објаснила је она.