Vlada poručuje Dancima: Debeli ste

KOPENHAGEN – Danska vlada namerava da poveća cene masnih i kaloričnih namirnica za trećinu jer smatra da su njeni građani debeli.

U takvoj nameri Danci nisu sami - sličan porez na „nezdravu” hranu sprema i Finska, dok Amerikanci planiraju da povećaju namete na slatke napitke, prenele su agencije.

„Naši građani su mnogo debeli”, argumentuju danski političari i predlažu da se, na primer, cene punomasnih sireva povećaju za trećinu.

Smatraju da će to odbiti kupce i da će ljudi biti mršaviji i zdraviji. Samo što to nije tako jednostavno, ukazuju stručnjaci.

Mnogo je verovatnije da će danska vlada time obogatiti budžet za milijardu kruna (135 miliona evra), jer se Danci neće odreći punomasnog sira.

Političari planiraju da uzmu 25 danskih kruna (3,3 evra) za svaki kilogram zasićenih masnih kiselina u namirnicama. Puter, sladoled i čokolada bi tako trebalo da poskupe za 25 odsto. Još veća stopa se planira za oporezivanje sireva, ulja i margarina. Ljudi će morati da doplaćuju i za zaslađene napitke.

Ukupno bi od tih poreza država svake godine zarađivala 1,45 milijardi danskih kruna.

Još više, 15 milijardi dolara (10 milijardi evra), bi zaradile SAD ukoliko bi političari ozakonili oporezivanje zaslađenih napitaka. Upravo toliko više bi platili poreski obveznici kada bi svaka boca poskupela za 12 centi.

Prema naučnicima sa univerziteta Jejl, koji su u svojoj studiji izračunali visinu poreza, rezultat bi trebalo da bude za oko deset odsto manja tražnja zaslađenih napitaka.

Ne čudi što se ovaj predlog javlja upravo u vreme kad se traže izvori za finansiranje skupe reforme zdravstva koju priprema američki predsednik Barak Obama. Međutim, protiv ovog predloga protestuju proizvođači.

Teoretski, dobijena sredstva bi mogla da se iskoriste za lečenje gojaznosti, od koje pati sve više ljudi i u Evropi, i u SAD.

Zakon o povećanju poreza ima za cilj da podrži bolje navike u ishrani i time poboljša zdravlje ljudi, piše u preambuli danskog predloga.

Ali, da li povećanje poreza zaista može da natera ljude da ne kupuju te proizvode? Kako gde. Na primer, u slučaju povećanja poreza na duvanske proizdvode to nema takav efekat, jer ljudi u većini slučajeva nisu spremni da se odreknu te loše navike. Ali zato je prisutan drugi efekat - prikupi se više novca u državnu blagajnu.

U slučaju kaloričnih namirnica, to nije tako jaka „zavisnost” kao od alkohola ili duvana, tako da bi to moglo da funkcioniše, prenosi češki list „Mlada fronta dnes” procenu analitičara Davida Mareka.

I ako sve to postane deo sistema, ostaje sporno pitanje da li će to što će ljudi jesti manje sira, pice i sladoleda, uticati na smanjenje gojaznosti.

„Mi uvek upozoravamo ljude da namirnica sama po sebi nije opasna. Radi se samo o količini koju pojedete”, kaže stručnjak za ishranu Iva Malkova. I daje primer: ženi u menopauzi ili mršavom sportista koji ima problema sa osteoporozom, jednostavno su potrebni tvrdi sirevi u većoj meri, jer su najbogatiji izvor kalcijuma.

„A nema razloga da se odbijaju ljudi koji nemaju problem sa debljinom. Topljeni sirevi imaju, na primer, manje masti, ali zato sadrže soli koje sprečavaju vezivanje kalcijuma”, objasnila je ona.