Такмичење у вези

Повремено се људи жале да су приметили да вољена особа, дакле особа са којом су у браку или вези, негативно реагује на њихов успех. Једна од честих ситуација је да мушкарац доживи као проблем повишицу плате своје партнерке када то значи да она зарађује знатно више од њега. Проблем постаје и то што један партнер јесте у могућности да ради оно што други не може. На пример, откако су добили бебу, она мисли да када он креће на посао да издајнички бежи из куће остављајући је саму са бебом, и зато када се он увече врати, она инсистира да он у потпуности преузме бригу око детета.

Љубав је осећање које доноси доживљај припадности, заједништва. Логика љубави је таква да када један партнер оствари неки успех или може да чини нешто што други не може, други партнер управо због повезаности у љубави то доживљава као да је то и његов успех. На емоционалном плану се то изражава као саосећајност: драго ми је када си задовољан, жао ми је када се осећаш непријатно.

Када успех једног партнера постаје неуспех другог, тада у вези настане проблем. Узрок је упоређивање и такмичење са вољеном особом. А за то су потребне три брзе мисли: након мисли да је партнер у нечему успео следи мисао да је он успешнији од особе, што постаје разлог за трећу мисао да је она у истој мери неуспешнија од њега. А помисао на сопствени неуспех боли. Резултат је да партнеров успех уместо да радује почиње да боли особу.

Један од начина да се умањи овај бол је да се умањи разлог за њега, да се умањи партнеров успех. И онда може доћи до отвореног или прикривеног оспоравања, обезвређивања, заједљивости, приписивања заслуга себи, итд. Без обзира на механизам, увек се у оваквим приликама појаве нека непријатна осећања повезана са разликом у успешности. Тако настане правило у вези или браку: Када ти добијаш, ја губим и зато не смеш бити успешнија или успешнији од мене!

Ирационалност овог става нам указује да долази из оног дела нас који називамо унутрашње дете а које одражава нас када смо били деца. А деца су често себична: када дете једном не победи у „Човече, не љути се”, бесни или неутешно плаче, одбијајући да даље игра. Дете које се такмичи мора да побеђује јер жели само да буде вољено, а не и да воли.

А таква логика квари сваку љубав, чак и родитељску. Као када би родитељ почео свом детету да завиди на лепом детињству које му пружа, а које сам никада није могао да има. И зато се морамо сами запитати: На који начин нас угрожава партнеров успех? Да ли се плашимо да ће нас „превазићи” и напустити?

www.milivojevic.com