„Болоња” у пракси: нико неће у бечелоре

Иако се до сада највише прашине у јавности подигло због увођење мастера као потпуно новог звања у образовном систему Србије, судећи по гласу који стиже са факултета, суд академске јавности није прошло ни овако осмишљено звање бечелора. Иако замишљено као прва степеница на високошколским лествицама, прве генерације са овом дипломом ускоро ће се суочити са много непознаница, а највећа је – где ће моћи да се запосле.

Тренутно је на факултетима ситуација разнолика – негде се бечелор стиче после три, а негде после четири године студирања, а према нашој мини-анкети међу студентима, нико и не размишља да покуша да пронађе посао после дипломирања, већ се подразумева – упис на мастер студије.

Све ово су само неки од разлога што је група професора београдског Правног факултета предложила да се измене и звања и цео систем студија, са јаким аргументом да је право недавно изузето из Болоњске реформе управо у њеној колевци – Италији. Слична је ситуација и у Немачкој, где су право и медицина у старту изузети из овог процеса, а однедавно и техничке науке.

– Ми се као факултет залажемо да се хитно промени Закон о високом образовању. Стављена је на папир радна верзија те могуће реформе, имали смо разговоре и са министром просвете и добили смо уверавања да ће то озбиљно бити узето у обзир. Добро је што су и неки наши професори чланови комисије која треба да уради нацрт новог закона. Оно што је важно јесте то да немамо много времена, јер следеће године морамо да се суочимо са последицама тих помало брзоплетих реформи – објашњава за наш лист професор др Милан Шкулић, нови продекан за науку Правног факултета Универзитета у Београду.

Прве бечелор дипломе би на овом факултету требало да буду подељене идуће године, додаје продекан и истиче да са становишта факултета и универзитета, оно што није прошло тест мора хитно да се мења, „јер ћемо опет имати један гломазни систем који је неефикасан”.

– Ситуација је врло конфузна, нико не зна какав ће заправо бити њихов статус и заиста нисам сигуран како ће се то до краја реализовати. Бечелори практично неће моћи да се баве никаквим озбиљним правничким послом док не заврше ту пету годину – појашњава наш саговорник.

Он подсећа да су на Правном факултету у Београду студије деценијама трајале четири године и да се на крају стицало звање дипломираног правника. Потом је уведен систем трогодишњих студија за звање „обичног” правника, који би обављао послове административног карактера у неким предузећима, али никако не у правосуђу или адвокатури.

– То није био типичан бечелор и постојао је на другим правним факултетима, али не и код нас. Потом је дошло до чувене болоњске реформе која је примењена са много компликација, а да није потпуно јасна ни ономе ко ју је увео, а ни онима који је примењују. Замишљено је да студије трају четири године, након које се добија та прва диплому бечелор (што је смешно, јер тај израз на енглеском буквално значи нежења), а онда би се након једне године додатног студирања добијало звање мастера. И ово ново звање је, чини ми се, исто лоше заживело у пракси, јер не може да се пореди са некадашњим магистрима наука, а налази се нешто мало изнад већ дипломираних правника – сматра др Шкулић.

Зато стручњаци с овог факултета предлажу да се цео систем врати на некадашње четворогодишње студије, након којих би се добијало звање мастера (мајстора) струке. А онда би они који желе да се баве науком могли да након једне године студија стекну звање мастера науке.

Продекан тврди да сличан систем већ постоји у Француској, рецимо на Сорбони, где се студенти школују за мастера један и мастера два и да су и други факултети махом незадовољни новим системом звања и студија и да мало ко то одобрава.

Продекан за наставу Природно-математичког факултета у Крагујевцу др Александар Теодоровић каже да је још рано да се виде прави ефекти новог система студирања, мада већ има повратних информација од академаца да студирање јесте олакшано. Овде се на физици и хемији студира четири плус једна година, а на математици и биологији три плус две.

– Ми смо тренутно на трећој години Болоње, тако да ће тек у октобру бити подељене прве бечелор дипломе, и то на математици и биологији. На Западу човек за три године буде научен да ради, али у Србији то није тако. Наш факултет иначе даје кадар за наставу, а мислим да после три године они неће моћи да се запосле већ ће морати да иду на мастер. Или можда нешто приватно, не знам – каже професор Теодоровић, појашњавајући да се на мастер не прелази по аутоматизму, већ да ће дипломци поново морати да конкуришу, без обзира на то што су дипломирали на овом факултету.