Инфлација ће, ипак, диктирати пензије

Коме да верују српски пензионери док ММФ крајем децембра званично и написмено не саопшти и не потврди детаље београдских договора и док до фебруара влада не сачини измене пензијских закона којима ће се дефинисати формула за усклађивање пензија после одмрзавања? Усамљеном Јовану Кркобабићу, председнику Партије уједињених пензионера Србије, који седећи у фотељи потпредседника владе и даље тврди што је чланству мило – да ће се пензије од 2011. усклађивати са зарадама или уједињеним монетарним и фискалним властима у лику гувернера Радована Јелашића и министарке Диане Драгутиновић који отворено тврде да ће пензије индексирати са растом цена на мало и додатно увећати за евентуални остварени раст БДП-а изнад четири одсто? Ко је боље упамтио оно што је трећег новембра коначно договорено?

По логици, требало би веровати већини. Не само зато што четворе уши боље чују, него и зато што је шеф ММФ-ове мисије Алберт Јегер јасно и гласно, пре него што ће кренути у Вашингтон, на конференцији за новинаре усред владе Србије, и у присуству Кркобабића који на то није ни трепнуо, у камере изговорио: „Пензије ће се индексирати са инфлацијом”. Та реченица схваћена је тачно како је и изговорена у свим владиним кабинетима, осим у Кркобабићевом.

„Пензије ће се после одмрзавања, од 2011. увећавати за раст цена а ако БДП буде порастао више него што буде пројектовано и додатно – за разлику између процењеног и бржег раста БДП-а”, објашњено нам је у влади. Наведену формулу предложио је, како сазнајемо, ММФ и она се базира на ономе што је предлагала и Светска банка у студији „Србија – како са мање урадити више”, уз ситну корекцију коју би донео евентуално већи раст БДП-а.

Истина, једино је премијер Мирко Цветковић (разумљиво, ради мира у кући) у прекјучерашњем интервјуу „Политици” све релативизовао у стилу ништа није готово док се закон не направи: „Имамо доста опција и верујемо да ћемо наћи прихватљиву и за државу и за пензионере”.

Ипак, када се све оголи, постојећи пензионери (ако су ММФ, гувернер, и министарка добро схватили договор) у 2011. моћи ће да рачунају на пензије веће само за онолико колико буде инфлације. Како сазнајемо, процењује се да ће инфлација у 2011. бити 4,5 а у 2012. четири одсто. Према ревидираним пројекцијама, БДП би после 1,5 одсто у 2010, у 2011. требало да порасте за три, а у 2012. за пет процената. Ако ове процене привредног раста остану на снази и не дође до привредног бума, пензионери ће од поменуте корекције имати вајде, али тек 2013. године. Како ће се тада проценти преко пројектованог раста преточити у проценте повећања пензија, ствар је математике коју ће дефинисати законом.

Сви поменути тумачи договора са ММФ-ом (укључујући и потпредседника Кркобабића) јуче су остали при својим тврдњама. Не поричући да је шеф мисије ММФ-а рекао супротно, у Кркобабићевом кабинету и јуче су тврдили да ће зараде бити репер за пензије. Истина, Кркобабића од етикете непоузданог извора информација (коју је сам себи, из партијских, маркетинших или других разлога ових дана прикачио) може да спаси само једно – да се у фебруару осим одредбе о усклађивању зарада комплетно промени и формула за обрачун основне пензије будућим пензионерима, односно да се како је Светска банка предлагала, као решење на дуже стазе, пређе на мешовити систем усклађивања и са инфлацијом и са зарадама. Да се вредност општег бода приликом одређивања стартне пензије индексира према зарадама (обезбеђујући новим пензионерима да се пензионишу са пензијом која би била једнака претежној плати у време одласка у пензију), а да се пензије након пензионисања усклађују према инфлацији. Ту могућност ових дана чак ни Кркобабић није помињао. Али, то је већ други пар рукава, који би изазвао много веће расправе него само усклађивање због разлике коју би направило између нових и старих пензионера.

(/slika2)Уместо да губи енергију на тврдњама које ће стварност врло брзо демантовати, потпредседник Кркобабић би енергију требало да усмери ка тражењу решења који ће смањити трошкове пензионог система и учинити га одрживим. И због свог чланства, али и због осталих грађана Србије, у којој је не само председник пензионерске странке већ и потпредседник владе. Као приоритет је хитно доношење закона који ће увести више реда и контроле приликом пензионисања, онемогућити неодрживи раст пензија и допринети да се учешће трошкова за пензије у БДП-у до 2015. године сведе са садашњих 13–14 одсто на 10 процената, да поправи администрирање у пензионом систему које ни после обједињавања три фонда није донело побољшања у пракси, да смањи пореску администрацију... И да при томе има на уму да у Србији живе и они који добро памте: да је тој неодрживости, са различитих функција и он лично доприносио протеклих деценија. Последњи пут прошле године, условљавајући постизање коалиционог договора ванредним повећањем пензија у 2008. години.

Јер, подсетимо, у оригиналном буџету за 2008. планирано је 127,2 милијарде динара трансфера Фонду ПИО, да би ребалансом буџета за 2008, који је уследио након поменутог коалиционог договора, та ставка била увећана на 137,9 милијарди динара. То значи да су и Кркобабић и његови коалициони партнери приликом склапања споразума знали да ће он српски буџет (односно пореске обвезнике) у старту коштати десет милијарди динара. Цена тог договора се у међувремену увећала за додатних 50, односно 70 милијарди динара у 2009. Та ставка је, наиме, у оригиналном буџету за 2009. годину повећана на 189,3 милијарде динара, а априлским ребалансом на 213,2 милијарде динара. То је дало рекордно учешће трошкова за пензије у укупним буџетским издацима – чак 29,6 одсто, четири и по процента веће од прве следеће најкрупније ставке – расхода за запослене, који чине четвртину свих буџетских издатака.

Као што је криза сјајна прилика за реформе, тако би и захтеви ММФ-а за смањење трошкова пензионог система могли бити и добар алиби потпредседнику Кркобабићу за оно што ће морати да уради. Уместо да је био реалан и то искористио, што би економисти рекли са неутралним ефектом, обмануо је не само новинаре, него и своје гласаче који ће то на свој начин ценити кад стану пред гласачке кутије. Јер, од лоших интерпретација договора са ММФ-ом пензије не расту.