Без визе најдужи боравак 90 дана

Уколико Србији буду укинуте визе од 19. децембра, како је предвиђено у нацрту закључака Савета Европске уније, о којима треба да се 12. децембра изјасни Европски парламент и да их прихвати Савет министара унутрашњих и спољних послова 30. новембра, наши грађани ће само са пасошем моћи да путују у 25 европских земаља које су у шенгенском простору.

Будући да је реч о доласку Србије на „белу шенген” листу, а не о уласку Србије у такозвани шенгенски круг, боравак у тим европским земљама ограничен је на 90 дана у оквиру шест месеци. Уколико се на туристичком путовању или посети рођака, чему је иначе намењена виза типа „Це”, која, дакле, омогућава краћи боравак, неко задржи та три месеца, онда у наредна три месеца не може поново да уђе у шенгенски простор.

Упућени у шенгенске прописе истичу да ова виза не обезбеђује радну нити студентску дозволу, већ олакшану економску, научну, образовну, културну и сваку другу сарадњу. Они који буду, евентуално, затечени да тамо раде или студирају биће враћени у земљу, односно подлећи ће реадмисији. Стога, они који желе запослење или школовање у ЕУ морају да прибаве визу типа „Де”, коју су обавезни да покажу на уласку у одређену земљу.

Поред земаља ЕУ, које су потписнице договора о укидању граничне контроле на међусобним границама, грађани Србије ће моћи да путују без виза и у Швајцарску, Исланд и Норвешку, које нису чланице ЕУ, али су прихватиле шенгенска правила о укидању граница. С друге стране, за Велику Британију и Ирску, које нису део шенгенског простора, визе ће и даље бити потребне.

Кад је реч о новим чланицама ЕУ – Бугарској, Румунији и Кипру, које формално нису у шенгенском кругу, али спроводе поменута правила – визе за те земље неће бити потребне, као ни за Лихтенштајн, који се изјаснио за прикључење шенгенском простору.

Да би ЕУ у потпуности укинула визе Србији потребно је да Србија буде њена чланица, чиме би јој била отворена и могућност да постане део шенгенске зоне, у оквиру које грађани путују само уз неки идентификациони документ.