Пооштрене казне за дилере дроге

Оптужницом Окружног јавног тужилаштва у Београду, подигнутом 18. септембра ове године, окривљени Ј. С. се теретио за неовлашћену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога и недозвољено држање оружја и експлозивних материја. После месец дана, колико је трајао главни претрес, Окружни суд у Београду изрекао му је јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца. Истом пресудом, од окривљеног је одузета опојна дрога и пиштољи „црвене застава” и „токарев”.

Током поступка, суд је утврдио да је Ј. С. у стану у којем је непријављено живео, неовлашћено држао ватрено оружје и муницију и опојну дрогу и то тако што је у женској торби, у дневној соби, држао пакетиће у којима се налазило укупно 44,77 грама смеше хероина, кофеина и парацетамола, а у полици дневне собе два пиштоља.

Окривљени је пред судским већем признао извршење дела за које се терети, наводећи да је продају дроге прихватио како би вратио коцкарске дугове, а да је оружје набавио од пријатеља узевши га у „рем”. Приликом одмеравања казне, суд је прихватио признање окривљеног као јасно и недвосмислено, што је потврђено и осталим изведеним доказима. Као отежавајућу околност, суд је ценио врсту и количину дроге, а као олакшавајуће – признање окривљеног, његову ранију неосуђиваност и породичност.

– Кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога обухваћено је главом Кривичног законика којом се штити здравље људи. По ранијем кривичном законику, основни облик овог дела садржао је већи број алтернативно постављених радњи извршења, па се оно могло састојати у производњи, преради, продаји или нуђењу на продају опојних дрога, као и у куповини, држању или преношењу ради продаје. Зависно од недозвољене радње коју је окривљени предузео, законом су биле прописане и различите казне, па је тако за неовлашћену производњу и стављање у промет, закон прописивао казну од две до 12 година, док је за држање опојних дрога била прописана новчана или казна затвора до три године. Закон из 2003. године је предвидео и привилеговани облик овог кривичног дела који је подразумевао држање опојних дрога ради сопствене употребе, у ком случају би се учинилац могао ослободити од казне. Посебним законом, независно од висине запрећене казне, као надлежни суд за процесуирање ових дела био је окружни суд – наводи Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Изменама и допунама Кривичног законика, које су ступиле на снагу у септембру, уведене су одређене измене када је реч о овом кривичном делу. Осим што су пооштрене казне, нови закон раздваја неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога у односу на њихово неовлашћено држање у два члана закона. Тако је сада за производњу и продају опојних дрога прописана казна затвора од три до 12 година, а ако је дело извршила група запрећена је казна од пет до 15 година. Казна од најмање десет година следује ако је дело извршила организована криминална група. За узгајање мака, психоактивне конопље или других биљака из којих се добија опојна дрога, прописана је казна од шест месеци до пет година.

– Посебним чланом закона инкриминисано је држање опојних дрога, у мањој количини за сопствену употребу, за шта је прописана новчана или казна затвора до три године с тим да се учинилац може и ослободити од казне. Истим чланом закона приписано је и да се учинилац може ослободити од казне уколико открије од кога набавља дрогу. Законом је инкриминисано и омогућавање уживања опојних дрога за шта је прописана казна затвора од шест месеци до пет година, односно од две до десет ако је дело учињено према малолетном лицу. Уколико наступи смрт неког лица, учинилац ће се казнити затвором од три до 15 година – говори о казнама Рамићева.

Опојним дрогама сматрају се, објашњава наша саговорница, супстанце природног или синтетичког порекла чијом се употребом могу створити стања зависности која могу да изазову оштећења здравља или на други начин угрозе људски интегритет у физичком, психичком или социјалном смислу.